Kratkotrajno isključivanje sa društvenih mreža moglo bi imati pozitivne efekte na mentalno zdravlje mladih, pokazuje novo istraživanje. Prema rezultatima studije, već nakon sedam dana bez omiljenih aplikacija, deo učesnika prijavio je primetno smanjenje depresivnih simptoma.
Istraživanje je sprovedeno među osobama starosti od 18 do 24 godine, koje su prethodno redovno koristile platforme poput Instagrama, TikToka, Facebooka, Snapchata i X-a. Tokom dve nedelje praćene su njihove navike u korišćenju društvenih mreža, a zatim je većini ponuđeno da se odluči za potpunu pauzu u trajanju od nedelju dana.
Oko četiri petine ispitanika prihvatilo je izazov i odreklo se društvenih mreža na sedam dana, dok je ostatak nastavilo sa uobičajenom upotrebom. Učesnici su tokom celog procesa ocenjivali svoja emotivna stanja, kako pre početka pauze, tako i nakon njenog završetka.
Analiza rezultata pokazala je da je četvrtina onih koji su se odlučili za detoks primetila smanjenje simptoma depresije, dok su neki prijavili i blaži osećaj anksioznosti, kao i kvalitetniji san. Najveću korist osetili su oni koji su i pre istraživanja imali izraženije psihološke poteškoće.
Međutim, jedno osećanje se nije promenilo – usamljenost. Istraživači smatraju da je to očekivano, jer društvene mreže za mnoge mlade predstavljaju glavni izvor socijalne interakcije, podrške i osećaja pripadnosti.
Jedan od autora studije ukazuje da platforme same po sebi nisu štetne, ali da njihova prekomerna upotreba može narušiti svakodnevne navike, poput redovnog sna i fizičke aktivnosti, kao i povećati izloženost stresnim sadržajima.
Zanimljivo je da ispitanici tokom pauze nisu potpuno isključili telefone. U proseku su ih koristili oko pola sata dnevno, znatno manje nego ranije. Najčešće su „posrtali“ kada je reč o Instagramu i Snapchatu, dok su se ostalim mrežama vraćali ređe.
Istraživači naglašavaju da su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se precizno utvrdilo koliko bi idealna pauza trebalo da traje da bi imala dugoročniji efekat. Takođe, ističu da bi buduće studije trebalo da obuhvate širi spektar ispitanika, jer su u ovom uzorku dominirale mlađe žene sa visokim obrazovanjem.
Jedan od nezavisnih stručnjaka dodaje da metod istraživanja ima ograničenja, budući da su ispitanici dobrovoljno učestvovali u detoksu, što može da utiče na objektivnost rezultata. Po njegovom mišljenju, nalaze treba tumačiti sa oprezom i posmatrati ih kao početni korak, a ne konačan dokaz o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
