U savremenom svetu plastika je postala gotovo neizbežan deo svakodnevice – od ambalaže u kojoj čuvamo hranu, preko kozmetike, pa sve do medicinske opreme. Međutim, novo međunarodno istraživanje ponovo otvara ozbiljno pitanje: kakav uticaj hemikalije iz tih materijala imaju na ljudsko zdravlje, i to još pre rođenja.
Studija objavljena u medicinskom časopisu eClinicalMedicine povezuje dve široko korišćene supstance u industriji plastike sa oko 1,5 do 2 miliona prevremenih porođaja i desetinama hiljada smrti novorođenčadi širom sveta u samo jednoj godini. Reč je o ftalatima, hemikalijama koje se koriste kako bi plastika bila fleksibilna, ali koje istovremeno deluju kao tihi poremećivači hormonskog sistema.
U centru istraživanja nalaze se supstance poznate kao DEHP i DiNP, koje pripadaju grupi ftalata. Njihova upotreba je izuzetno široka – nalaze se u ambalaži za hranu, dečjim igračkama, vinil podovima, kozmetici, pa čak i u medicinskim uređajima. Problem je što se ove hemikalije ne vezuju trajno za plastiku, već se vremenom oslobađaju i ulaze u ljudski organizam kroz hranu, vazduh i kontakt sa kožom.
Ono što ih čini posebno zabrinjavajućim jeste njihov uticaj na endokrini sistem, mrežu hormona koja reguliše ključne procese u telu, uključujući rast i razvoj. Stručnjaci upozoravaju da i male promene u hormonalnoj ravnoteži tokom trudnoće mogu imati ozbiljne posledice po razvoj fetusa. Kod novorođenčadi to može značiti povećan rizik od prevremenog porođaja, ali i dugoročnih problema sa disanjem, razvojem nervnog sistema, vida i sluha.
Iako se posledice ne mogu pripisati jednom uzroku, naučnici koji su analizirali podatke iz više od 200 zemalja ukazuju na zabrinjavajući obrazac. Najveći teret zabeležen je u delovima sveta gde industrija plastike brzo raste, a regulative su slabije – naročito u Africi, na Bliskom istoku i u delovima Južne Azije.
Zanimljivo je da studija ne tvrdi da ftalati direktno izazivaju prevremene porođaje, već da postoji snažna statistička povezanost koja zahteva dodatna istraživanja. Naučnici upozoravaju da se ne posmatra samo jedan ili dva hemijska spoja, već čitava grupa ftalata, jer se često koriste zajedno i mogu imati kumulativni efekat.
Jedan od ključnih problema, kako ističu stručnjaci, jeste praksa industrije da nakon zabrane jedne štetne supstance uvodi novu, sličnu hemikaliju. Na taj način se stvara svojevrsni „efekat premeštanja problema“, gde se rizik ne uklanja u potpunosti, već samo menja oblik.
Dobra vest je da ftalati ne ostaju dugo u organizmu i relativno brzo se izlučuju, što znači da smanjenje izloženosti može imati efekta u kratkom vremenskom periodu. Stručnjaci savetuju izbegavanje zagrevanja hrane u plastičnim posudama, korišćenje proizvoda koji su označeni kao „bez ftalata“, kao i redovno provetravanje prostora i čišćenje prašine, u kojoj se ove hemikalije često zadržavaju.
Ipak, naučnici naglašavaju da se odgovornost ne može prebaciti isključivo na pojedince. Dugoročno rešenje leži u strožoj regulaciji hemikalija, transparentnijem označavanju proizvoda i razvoju bezbednijih materijala koji mogu zameniti današnju plastiku bez potencijalnih rizika po zdravlje.
U konačnici, priča o ftalatima pokazuje koliko je savremeni život hemijski kompleksan i koliko se posledice industrijskog razvoja mogu reflektovati na najosetljivije – nerođene generacije. U svetu u kojem je plastika svuda oko nas, pitanje više nije da li smo izloženi, već u kojoj meri i sa kakvim dugoročnim posledicama.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
