Novo istraživanje Galupa u SAD pokazalo je da ljudi danas lakše prihvataju mogućnost da u njihovom komšiluku bude izgrađena nuklearna elektrana nego AI data centar. Dok kompanije iz Silicijumske doline predstavljaju veštačku inteligenciju kao sledeću fazu tehnološkog razvoja, deo američke, ali i svetske javnosti, na infrastrukturu koja tu revoluciju pokreće gleda sa sve većim nepoverenjem.
Prema istraživanju, čak 71 odsto građana protivi se izgradnji velikih AI data centara u svojoj blizini. Istovremeno, protiv nuklearnih elektrana izjasnilo se 53 odsto ispitanika. U zemlji koja je decenijama nuklearnu energiju doživljavala kao sinonim za rizik i katastrofu, ovakav rezultat govori o dubokoj promeni percepcije tehnološke industrije.
Paradoks je još veći ako se zna da više od trećine Amerikanaca već živi ili radi u krugu od osamdesetak kilometara od nuklearne elektrane. Nuklearna energija je tokom vremena, uprkos strahovima, postala deo prihvatljive infrastrukture. AI data centri, međutim, tek sada ulaze u svakodnevni život građana – i to kroz sukobe oko struje, vode i prostora.
Današnji centri za razvoj veštačke inteligencije više nisu obične server-sale kakve su postojale pre desetak godina. Reč je o ogromnim tehnološkim kompleksima koji se prostiru na stotinama hektara i rade bez prestanka. U njima se nalaze stotine hiljada grafičkih procesora potrebnih za treniranje AI modela, a energetske potrebe pojedinih kompleksa mogu biti jednake potrošnji čitavih gradova.
Veliki data centri dnevno troše i do 20 miliona litara vode, uglavnom za rashlađivanje sistema. U državama poput Teksasa, Virdžinije i Džordžije, gde se izgradnja najbrže širi, lokalne zajednice sve češće upozoravaju da tehnološka ekspanzija direktno utiče na elektroenergetske mreže, cene komunalija i raspoloživost vode.
Zato otpor prema AI infrastrukturi više nije samo pitanje ekologije. Građani izražavaju strah da će digitalna ekonomija povećati troškove života, uništiti poljoprivredno zemljište i dodatno opteretiti već nestabilne energetske sisteme. U istraživanju su mnogi naveli i šire bojazni: od buke i svetlosnog zagađenja do etičkih pitanja u vezi sa veštačkom inteligencijom i mogućeg nestanka radnih mesta.
Samo sedam odsto ispitanika snažno podržava izgradnju data centara u svom kraju. Oni veruju da bi takvi projekti mogli doneti nova radna mesta, investicije i veće poreske prihode. Međutim, istraživanje pokazuje da čak i među politički i demografski različitim grupama dominira skepticizam prema širenju AI infrastrukture.
Posebno ilustrativan primer dolazi iz oblasti jezera Taho u Nevadi. Gotovo 50.000 stanovnika tog turističkog regiona obavešteno je da će njihova elektrodistribucija od 2027. godine električnu energiju preusmeravati ka novim data centrima u severnoj Nevadi. Stanovnici sada imaju rok da pronađu novog snabdevača električnom energijom, dok tehnološke kompanije poput Gugla, Majkrosofta i Epla ubrzano razvijaju svoje objekte u regionu.
Upravo takvi slučajevi menjaju način na koji javnost posmatra digitalnu industriju. Internet ekonomija je godinama predstavljana kao „čista“ tehnologija budućnosti – bez fabrika, dimnjaka i teške industrije. Međutim, era veštačke inteligencije pokazuje da digitalni svet ima veoma materijalnu cenu.
Serveri troše ogromne količine struje. Rashladni sistemi gutaju vodu. Novi kompleksi menjaju energetske prioritete čitavih regiona. Što veštačka inteligencija postaje moćnija, njena infrastruktura postaje vidljivija, skuplja i agresivnija prema prostoru u kojem nastaje.
Zbog toga se današnji sukob oko AI data centara sve manje vodi samo oko tehnologije, a sve više oko pitanja ko kontroliše resurse budućnosti – lokalne zajednice ili globalne tehnološke kompanije.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
