Tokom konstitutivne sednice Skupštine opštine Kula, jasno se pokazalo kako izgleda trenutak kada sistem Srpske napredne stranke počinje da gubi ono na čemu godinama insistira – potpuna kontrola nad svim segmentima društva.
Na prvi pogled, vlast u Kuli nije promenjena. Lista okupljena oko SNS-a zadržala je tesnu većinu sa 19 od ukupno 37 odbornika, dok je studentsko-građanska lista „Glas mladih opštine Kula“ osvojila 18 mandata. Međutim, politički značaj tih izbora daleko prevazilazi odnos snaga u jednoj vojvođanskoj opštini.
Prava politička priča dogodila se tokom izbora predsednika lokalne skupštine.
Kandidat SNS-a Velibor Milojičić u prvom krugu nije dobio dovoljan broj glasova, što znači da neko iz vladajuće većine nije glasao za partijskog kandidata. U sistemima sa stabilnom parlamentarnom većinom takve situacije nisu neuobičajene. U sistemu SNS-a, međutim, one predstavljaju ozbiljan problem.
Jer politička snaga naprednjaka godinama nije počivala samo na broju glasova, već na utisku apsolutne discipline i potpune kontrole unutar stranke. Upravo zato je reakcija nakon neuspelog glasanja bila toliko nervozna: pauze, rasprava o regularnosti procesa, insistiranje na ponovljenom glasanju, sporovi oko tajnosti glasanja, ulazak obezbeđenja i policije u skupštinsku salu.
Sve to zbog jednog glasa.
U političkom smislu, taj jedan glas postao je važniji od same funkcije predsednika skupštine. Pokazao je da unutar sistema više ne postoji potpuna sigurnost da će svaki nivo vlasti funkcionisati bez otpora.
Zašto je Kula politički važna
Kula nije velika sredina niti politički centar Srbije. Upravo zbog toga događaji u toj opštini imaju dodatnu težinu.
SNS je svoju dominaciju godinama gradio prvenstveno kroz lokalne strukture. Snaga stranke nije bila samo u vrhu vlasti u Beogradu, već u mreži opštinskih odbora, lokalnih funkcionera, javnih preduzeća i partijskih mehanizama koji su stvarali utisak da je politička promena praktično nemoguća.
Kada takav sistem počne da pokazuje slabost upravo na lokalnom nivou, to postaje ozbiljan politički signal.
Posebno je značajno što studentsko-građanska lista u Kuli nije nastala kao klasična opoziciona koalicija sa prepoznatljivim partijskim liderima. Reč je o grupi koja je kampanju gradila direktnim kontaktom sa građanima, obilaskom domaćinstava i terenskom organizacijom.
Drugim rečima, uspeli su da naprave politički rezultat bez ključnih resursa koje vlast godinama koristi kao svoju prednost: dominantnog medijskog prostora, velike infrastrukture i finansijske nadmoći.
To ne znači da je model iz Kule automatski prenosiv na nivo cele Srbije. Lokalne sredine imaju sopstvenu dinamiku, a parlamentarni izbori podrazumevaju potpuno drugačiji odnos snaga. Ali Kula pokazuje nešto drugo – da politička dominacija SNS-a više nije apsolutna ni na terenu, gde je godinama bila najstabilnija.
Problem za vlast nije opozicija, već atmosfera
Možda najvažniji aspekt događaja u Kuli jeste činjenica da vlast nije delovala kao politički sistem koji kontroliše situaciju, već kao struktura koja pokušava da spreči gubitak autoriteta.
U politici percepcija često postaje jednako važna kao i sam rezultat. SNS je godinama održavao utisak organizacije u kojoj nema ozbiljnog unutrašnjeg otpora i u kojoj se odluke sprovode bez odstupanja. Zbog toga je scena u kojoj jedan odbornik remeti unapred planiran izbor predsednika skupštine imala mnogo širi efekat od lokalnog značaja same sednice.
Upravo u takvim situacijama nastaje politička nervoza. Ne zbog jednog mandata, već zbog mogućnosti da se pokaže kako sistem više nije homogen.
Zato su spekulacije o tome ko je „preletač“ ili ko nije podržao kandidata SNS-a postale centralna tema sednice. U strogo kontrolisanim političkim strukturama najveći problem nije pojedinačni čin neposlušnosti, već mogućnost da on ohrabri druge.
Nova politička energija
Rezultat u Kuli pokazao je i još jednu važnu stvar: studentske i građanske inicijative počinju da ulaze u prostor koji je do sada bio rezervisan uglavnom za tradicionalne političke stranke.
To ne znači da studenti automatski postaju nova dominantna politička snaga, ali pokazuje da u delu društva postoji potreba za drugačijim političkim modelom – manje zasnovanim na partijskim hijerarhijama, a više na lokalnoj organizaciji i neposrednoj komunikaciji sa građanima.
Za vlast je to potencijalno ozbiljan problem, jer je mnogo lakše politički napadati opozicione partije sa dugom istorijom međusobnih sukoba i kompromisa nego nove aktere koji tek ulaze u politički prostor.
Istovremeno, studentski pokreti nose i sopstveni rizik: energija protesta ne mora automatski da preraste u dugoročnu političku organizaciju. Upravo će sposobnost da iz lokalnih inicijativa pređu u stabilnu političku infrastrukturu odlučiti da li je Kula izolovan incident ili početak šireg procesa.
Šta je zapravo pokazala Kula
Kula nije promenila vlast u Srbiji. Ali jeste pokazala nešto što je do pre samo nekoliko godina delovalo teško zamislivo – da SNS može da izgleda ranjivo čak i tamo gde je godinama delovao potpuno stabilno.
U političkim sistemima dugog trajanja takvi procesi obično ne počinju velikim porazima. Počinju sitnim pucanjem discipline, nervoznim reakcijama i pokušajima da se po svaku cenu sačuva utisak potpune kontrole.
Upravo zato je događaj u Kuli postao mnogo više od lokalne političke priče. Ne zbog toga što je vlast izgubila, već zato što je prvi put delovalo da više nije potpuno sigurna da ne može da izgubi.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
