Proslava titule fudbalskog kluba Crvena zvezda ponovo je otvorila pitanje primene Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima, nakon što je direktor kluba Zvezdan Terzić u loži stadiona otvorio šampanjac tokom zvaničnog obeležavanja osvajanja šampionata. Snimak tog trenutka klub je potom distribuirao medijima kao deo promotivnog sadržaja.
Prema važećim propisima, unošenje i konzumiranje alkohola na sportskim priredbama je zabranjeno u vremenskom intervalu koji obuhvata period pre i posle događaja, sa ciljem očuvanja reda i bezbednosti na stadionima.
Iako u ovom slučaju nije bilo javno poznatih sankcija, sličan događaj u prošlosti imao je drugačiji institucionalni epilog.
Slučaj iz 2009. godine: formalna primena zakona
Nakon utakmice reprezentacije Srbije 2009. godine, tadašnji predsednik Boris Tadić i još nekoliko zvaničnika sankcionisani su zbog konzumiranja alkohola u loži stadiona. Prekršajni postupak je sproveden, a izrečene su novčane kazne.
Tadić je tada javno prihvatio odgovornost, navodeći da nije bio upoznat sa činjenicom da i simbolično konzumiranje alkohola u okviru sportskog događaja predstavlja prekršaj. Slučaj je završen pred prekršajnim sudom. Pored predsednika Borisa Tadića kaznama od po 40.000 dinara za kažnjeni su tadašnja ministarku sporta i predsednika Skupštine grada, a svi oni su se pojavili pred prekršajnim sudom.
Različit kontekst, isto zakonsko pitanje
Razlika između ova dva slučaja ne odnosi se na sam čin – otvaranje ili konzumiranje šampanjca u loži, niti na još jednu titulu u nizu Crvene zvezde, već na institucionalni i javni kontekst u kome se događaj interpretira.
Da ne ulazimo u sva ostala mešanja vladajućih strukutura u sport. U jednom slučaju, radilo se o prekršajnom postupku i individualnoj odgovornosti. U drugom, isti čin postaje deo klupske proslave i promotivnog materijala, bez vidljivih pravnih posledica.
Ova razlika ponovo otvara pitanje ujednačenosti primene propisa koji regulišu ponašanje na sportskim borilištima, a godinama smo svedoci koliko se tako nešto prelilu u celokupno srpsko društvo.
Zakon i njegova primena u praksi
Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima uveden je sa ciljem da reguliše ponašanje na stadionima i smanji rizike povezane sa sportskim događajima. Međutim, u javnosti se povremeno postavlja pitanje doslednosti njegove primene, posebno u situacijama koje uključuju javne ličnosti i sportske organizacije.
Dok je pravni okvir jasan u pogledu zabrane alkohola, praksa pokazuje da interpretacija i reakcija institucija u sličnim situacijama mogu varirati.
Šire pitanje odgovornosti
Ovaj slučaj ne odnosi se samo na jedan sportski događaj, već otvara šire pitanje odnosa između zakona, sporta, javnog interesa i društva u celini.
U okruženju u kojem su sportski klubovi istovremeno i sportske organizacije i javno vidljive društvene institucije, granica između privatnog slavlja, promotivnog sadržaja i pravne odgovornosti ostaje nejasna i podložna različitim tumačenjima. Iako se sankcionisanje zbog konzumiranja alkohola na stadionu često relativizuje kao nevažno ili simbolično, praksa pokazuje da takvi postupci nisu uvek imali isti tretman. Upravo zato teško je održiva teza da je u srpskom sportu i društvu „uvek bilo tako“.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
