Predloženi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima otvara niz pitanja o ravnoteži između bezbednosti i građanskih sloboda. Prema analizi Beogradski centar za ljudska prava, pojedine odredbe mogle bi značajno da utiču na pravo građana na okupljanje, kretanje i pravnu zaštitu — i to na način koji odstupa od važećih domaćih propisa i međunarodnih standarda.
Jedna od najkontroverznijih tačaka odnosi se na mogućnost da policija ograniči kretanje na javnim mestima na neodređeno vreme. Kako upozorava pravnik Vladica Ilić, predviđeno je da zabrana formalno traje 15 dana, ali uz mogućnost višestrukog produženja, što u praksi može značiti dugotrajno suspendovanje javnih okupljanja bez jasne sudske kontrole. Takvo rešenje, prema njegovim rečima, zaobilazi postojeće mehanizme zaštite slobode okupljanja.
Ništa manje polemike ne izazivaju ni predložene izmene u vezi sa upotrebom sredstava prinude. Nacrt širi mogućnost korišćenja biber spreja i na situacije takozvanog pasivnog otpora, poput sedenja ili ležanja tokom protesta. Time se, ocenjuju stručnjaci, spušta prag za primenu sile nad građanima. Dodatni problem je što zakon ne predviđa sistematsku tehničku kontrolu opreme koju policija koristi, uključujući hemijska i elektromagnetna sredstva — pitanje koje se godinama nalazi na listi preporuka nadležnih institucija.
U oblasti zaštite od zlostavljanja, kritike su usmerene na proceduru tzv. informativnih razgovora. Novi tekst ublažava postojeće standarde: usmeno pozivanje više nije izuzetak, a ne postoji ni jasna obaveza da građani budu informisani o pravu na advokata ili osobu od poverenja. Istovremeno, izostaje obavezno audio i video snimanje davanja iskaza u policiji, uprkos preporukama međunarodnih tela za prevenciju torture.
Sporna su i rešenja koja se odnose na odgovornost policijskih službenika. Nacrt ne predviđa obaveznu suspenziju službenika protiv kojih se vode postupci za zlostavljanje, niti garantuje njihov otkaz u slučaju dokazane odgovornosti. Uz to, ne reguliše se ni način obavljanja lekarskih pregleda zadržanih lica, uključujući važno pitanje prisustva policije tokom pregleda, što otvara prostor za potencijalne zloupotrebe.
Posebnu pažnju privlači i deo koji se tiče čuvanja službenog oružja. Uprkos dugogodišnjim upozorenjima i ranijim incidentima sa tragičnim ishodima, nacrt ne uvodi precizna pravila o skladištenju oružja koje policajci nose kući.
U segmentu radnih odnosa, predložene izmene dodatno zaoštravaju disciplinu unutar policije. Samostalno istupanje policijskih službenika u javnosti u vezi sa radom Ministarstva tretira se kao teška povreda službene dužnosti, čak i bez dokazivanja štetnih posledica. Time se, upozoravaju kritičari, sužava prostor za slobodu govora unutar same institucije.
Ni specijalne istražne mere nisu ostale bez primedbi. Iako omogućavaju praćenje i prisluškivanje uz sudsku dozvolu, ocenjuje se da pojedini aspekti i dalje nisu usklađeni sa standardima krivičnog postupka, posebno u pogledu zaštite privatnosti i kontrole primene tih mera.
Zaključak analize je jasan: predloženi zakon, u sadašnjem obliku, ne nudi dovoljno garancija za očuvanje nezavisnosti policije i zaštitu osnovnih prava građana. Izostanak jasnih mehanizama kontrole i odgovornosti dodatno podstiče sumnju da bi nova rešenja mogla da dovedu do veće koncentracije moći bez adekvatnih ograničenja.
U narednom periodu ostaje da se vidi da li će zakonodavac uvažiti ove primedbe ili će predlog ostati nepromenjen — uz rizik da ključna pitanja slobode i bezbednosti ostanu bez zadovoljavajućeg odgovora.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
