Masovni studentski protest održan na Trgu Slavija 23. maja ponovo je otvorio pitanje političke krize u Srbiji, ali i načina na koji vlast reaguje na građansko nezadovoljstvo. Dok su studenti govorili o pobedi solidarnosti i građanskog otpora, režim je već tokom večeri pokušavao da fokus javnosti prebaci sa broja okupljenih i poruka protesta na incidente koji su izbili nakon završetka skupa.
Prema proceni Arhiva javnih skupova, na protestu „Ti i ja, Slavija, jer studenti pobeđuju“ bilo je između 180.000 i 190.000 ljudi, što ga čini jednim od najvećih okupljanja u Srbiji od 5. oktobra. Vlast je, međutim, gotovo po ustaljenom obrascu, osporila te brojke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su procene „sramota i laž“, poredeći kapacitet Slavije sa stadionom Crvene zvezde i tvrdeći da je nemoguće okupiti toliko ljudi.
Takve reakcije nisu nove. Još od protesta devedesetih, preko demonstracija „Srbija protiv nasilja“, pa do aktuelnih studentskih okupljanja, zvanične procene policije gotovo redovno značajno umanjuju broj prisutnih građana. Upravo zato su nezavisne procene, poput onih koje objavljuje Arhiv javnih skupova, postale važan korektiv zvanične propagande.
Atmosfera na Slaviji tokom centralnog dela protesta bila je uglavnom mirna. Govornici iz oblasti obrazovanja, medicine, kulture i poljoprivrede govorili su o urušavanju institucija i potrebi za društvenim promenama, dok su studenti insistirali da protest ostane nenasilan. Međutim, ubrzo po završetku skupa došlo je do incidenata kod zgrade Predsedništva, gde je grupa maskiranih mladića gađala policiju bakljama, kamenicama i pirotehnikom.
Bivši koministar policije i advokat Božo Prelević izjavio je da su i organizatori i policija unapred znali da postoji mogućnost ubacivanja provokatora među demonstrante.
„Ta grupa ljudi izašla je iz Resavske ulice, bili su maskirani i nisu imali nikakve veze sa učesnicima protesta“, rekao je Prelević za N1, dodajući da je njihova namera bila da izazovu sukob sa policijom. Po njegovim rečima, režimu je bilo potrebno da veliki i mirni skup predstavi kao nasilni obračun manjine sa državom.
Prelević je ocenio i da su nakon sukoba privođeni ljudi koji nisu učestvovali u incidentima, što su tokom noći tvrdili i pojedini građani na društvenim mrežama. Više javno tužilaštvo saopštilo je da će svi napadači na policiju biti identifikovani i procesuirani, ali se već pojavljuju pitanja po kom kriterijumu su vršena privođenja i da li su među uhapšenima završili i slučajni prolaznici ili učesnici protesta koji nisu imali veze sa nasiljem.
Dodatnu političku težinu čitavom događaju dala je činjenica da se ministar policije Ivica Dačić praktično prvi put javno oglasio nakon afere oko ubistva u kojem je, prema navodima istrage, učestvovao bivši načelnik beogradske policije. Posle deset dana ćutanja, Dačić se pojavio upravo u noći studentskog protesta, govoreći o napadima na policiju i odbrani državnog poretka.
Prelević je zbog toga optužio vrh policije da pokušava da skrene pažnju sa mnogo ozbiljnije krize unutar samog sistema bezbednosti.
„Vidim da su politički mrtvog Dačića digli da da intervju koliko im je ovo važno“, rekao je on, ocenjujući da se policija sve više predstavlja kao „njihova policija“, a ne servis svih građana Srbije.
Istovremeno, u delu provladinih medija nastavljen je pokušaj diskreditacije protesta. Unija Roma Srbije optužila je urednika Informera Dragan Vučićević za širenje govora mržnje nakon što je bez dokaza tvrdio da su Romi odgovorni za obustavu železničkog saobraćaja uoči protesta. Organizacija je ocenila da se radi o opasnom targetiranju jedne zajednice u trenutku velikih društvenih tenzija.
Uprkos incidentima koji su usledili po završetku okupljanja, osnovna slika sa Slavije ostala je slika masovnog studentskog protesta kakav Srbija dugo nije videla. Upravo zbog toga borba oko interpretacije tog događaja — da li je reč o velikom građanskom buntu ili o nasilnom okupljanju — postaje možda jednako važna kao i sam protest.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
