Podstaknuta porastom učešća mladih, na evropskim izborima 2019. zabeležena je najveća izlaznost od 1994. godine. Ovogodišnji Evropski izbori zakazani su za polovinu juna, a ankete pokazuju da bi 1,5 miliona evropskih birača glasalo za mlade kandidate.
“Često čujem da nemam dovoljno iskustva. Ali sada imam 25 godina, a ovde imate nekoliko poslanika koji su na tu poziciju došli pre nego što sam ja rođena. Mislim da je to potpuno suludo”, rekla je za Euronews najmlađa evropska poslanica Kira Mari Peter-Hansen.
Peter-Hansen je članica Evropske zelene stranke, a za evropsolanicu je izabrana kada je imala 21 godinu, na izborima za Evropski parlament 2019. godine.
Danska političarka je jedna od 720 poslanika koji će se kandidovati na junskim izborima i jedan od šest evropskih parlamentaraca mlađih od 30 godina.
I upravo zbog svojih godina, Peter-Hansen je navikla da se suočava sa kritikama zbog nedostatka iskustva u politici.
“Ako želite razvoj unutar politike, dobro je imati iskustvo i istorijsko znanje, ali možda postoji tačka oko koje možete početi da razmišljate o tome da li bi neko drugi imao priliku da napravi razliku”, navodi mlada poslanica.
Koliko godina je potrebno za kandidaturu?
Iako njena stranka nije imala ništa protiv njenih godina, Peter-Hansen insistira na tome da se stranke svakog spektra zalažu za više mladih kandidata u parlamentu.
“Stranka Zelenih ima mlade kandidate, ali na drugom kraju spektra – stranke krajnje desnice takođe imaju mlade političare” navodi Peter-Hansen.
Pa ipak, države samostalno određuju koliko godina je potrebno da bi se mlada osoba kandidovala za poslaničko mesto u Evropskom parlamentu.
Za poslaničku kandidaturu najmanje godina (18) je potrebno u Španiji, Portugalu, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Finskoj, Švedskoj, Danskoj, Luksemburgu, Belgiji i Holandiji.
Dok u Bugarskoj, Kipru, Češkoj, Estoniji, Irskoj, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj i Slovačkoj kandidati moraju imati minimum 21 godinu.
Rumunija je izuzetak u kojoj je neophodno navršiti 23. godinu, dok u Italiji i Grčkoj za tu poziciju je potrebno imati čak 25 godina.
Šta žele mladi Evropljani?
Uprkos nedostatku mladih političara u parlamentu, izgledi za angažovanje mladih na izborima 2024. značajno su veći nego pre.
Na evropskim izborima 2019. zabeležen je najveći odziv od 1994. godine, podstaknut porastom učešća mladih, kako je navedeno u istraživanju Eurobarometra.
Prošle godine, Mladi evropski federalisti (JEF) pokrenuli su masovnu anketu kako bi utvrdili šta su ključne brige mladih Evropljana, na osnovu čega je utvrđeno da bi preko 1,5 miliona evropskih birača dalo glas mladima koji imaju od 18 do 35 godina.
“Reformisanje institucija, ekonomija i rešavanje klimatske krize su bili na vrhu lestvice interesovanja”, kaže za Euronews Kristel Saval, predsednica JEF-a.
Međutim, kada se svede na konkretnije predloge politike, oko nekih mera su se stvorile veće podele.
“Ograničavanje vazdušnog saobraćaja je bila tema oko koje su se stvorile značajne podele. Još jedna velika podela vrtela se oko pitanja federalizma, da li treba da damo veća ovlašćenja Evropskoj uniji uprkos ideji suvereniteta država članica”, objašnjava ona.
Snižavanje starosne granice za glasanje na 16 godina
Pored utvrđivanja starosne dobi za kandidate, države članice određuju starosnu granicu građana koja je neophodna za glasanje na izborima za parlament.
Pa tako u Austriji, Nemačkoj, Malti i Belgiji mladi već sa 16 godina imaju pravo glasa. U Grčkoj je sa 17 godina moguć izlazak na birališta, dok se u ostalim zemljama EU to pravo ostvaruje kada mladi napune 18 godina.
Evropski omladinski forum, jedna od najvećih svetskih platformi za omladinske organizacije, se više od jedne decenije bori da smanji starosnu granicu za glasanje na 16 godina.
“Zaista verujemo da kada napunite 16 godina, imate toliko obaveza kao mlada osoba, da ste sposobni kao adolescent da plaćate porez”, ističe za Euronews Rareš Visu, član odbora Evropskog omladinskog foruma.
Mladi u Srbiji nedovoljno zastupljeni u političkom životu
Regionalni Indeks participacije mladih, kojim se “meri” njihova zastupljenost u političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi života pokazao je da su mladi u Srbiji nedovoljno zastupljeni u političkom životu.
Ovogodišnja istraživanja pokazuju da mladi nisu dovoljno uključeni u političke, ekonomske i društvene odluke koje se najdirektnije tiču njihovog života, kaže za Euronews Srbija Mirjana Mirosavljević Bobić , menadžerka projekta “Zapadni Balkan i Turska za Employouth” iz Fondacije Ana i Vlade Divac.
“Što se političke participacije tiče, mi iz godine u godinu, a već sedam godina objavljujemo indeks participacije mladih, beležimo apsolutnu nulu kada je reč o učešću mladih u izvršnim organima vlasti, odnosno nemamo mlade ministre i ministarke”, izjavila je Mirosavljević Bobić.
U odnosu na prethodno merenje, ona ukazuje na to da je zabeležen pad, pa sada imamo dva odsto manje parlamentaraca i parlamentarki mlađih od 30 godina nego pre.
Izvor: Euronews Serbia
Foto: YouTube printscreen
