Nedavno je saopšteno da će ovogodišnji Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biti dodeljen Želimiru Žilniku, jednom od najznačajnijih i najplodnijih reditelja naše kinematografije, saopštio je CEBEF.
Nagrada će Žilniku biti uručena na 52. međunarodnom filmskom festivalu FEST, koji se ove godine održava od 23. februara do 3. marta.
Žilnik spada u ključne figure i začetnike srpskog i jugoslovenskog modernističkog filma, ali njegov opus uveliko nadilazi taj period i proteže se do današnjih dana.
U svojoj bezmalo šest decenija dugoj karijeri Žilnik je snimio oko 60 filmova. Njegovi prvi profesionalni dokumentarni filmovi, „Žurnal o omladini na selu, zimi“, „Pioniri maleni mi smo vojska prava “ i „Nezaposleni ljudi“, postižu veliki uspeh na Beogradskom festivalu kratkog igranog, animiranog i dokumentarnog filma.
Žilnikov prvi igrani film „Rani radovi“ (1969), groteska o grupi mladih protagonista koji šire svoja beskompromisna marksistička uverenja po ruralnim predelima Vojvodine, dobija Zlatnog medveda na Berlinalu. Žilniku je tada 27 godina.
Cenzura i opstrukcije
Nakon problema sa cenzurom i opstrukcijama, početkom sedamdesetih Žilnik odlazi u emigraciju u Nemačku. Snima sedam kratkih filmova, kao i dugometražni igrani film „Raj“ (1976). Ti filmovi su među prvima tretirali temu gastarbajtera u Nemačkoj.
Poslednjih godina je Filmski centar Srbije takođe odbijao da finansira Žilnikove filmove, a Srđan Dragojević je izjavio da su on i Žilnik žrtve jer su javno podržali reditelja Gorana Markovića, koji se ne ustručava da kritikuje sprsku vlast.
Dobitnik je nagrada za životno delo Filmskog festivala Herceg Novi i Festivala autorskog filma, pripala mu je i nagrada Centralnoevropske inicijative na 30. Filmskom festivalu u Trstu. Njegova dela se u različitim retrospektivama danas prikazuju u čitavom svetu: Cinemateca Argentina, 2018; Mar del Plata Int. Film Festival, 2017; Anthology Film Archive, New York & Harvard Film Archive, 2017; Ankara Int. Film Festival, 2016; DocLisboa, 2015; Arsenal, Berlin, 2015; Int. Film Festival, St. Petersburg, 2015; Cinusp, Sao Paulo, 2014; Thessaloniki Int. Film Festival, 2014, itd.
Društvo godinama takve ljude drži po strani
To što je FEST odlučio da nagradi Žilnika za životno delo jedna je od boljih vesti u Srbiji, ali to istovremeno ne znači da se Žilnik priklonio u vrh nacionalnog panteona, jer Žilnik nije uopšte čovek koji nekome teži i ko bi se u takvoj situaciji osećao ugodno.
Dragan Markovina u autorskom tekstu za Velike priče navodi da je “važno samo to da društvo koje takve ljude godinama drži po strani, ako ih već ne može totalno ućutkati, govore sve o kakvom je društvu reč.”
O nagradi Beogradski pobednik, sezoni priznanja za višedecenijski rad, planovima, domaćoj filmskoj produkciji i još po nečemu, Žilnik je dao za zvanični vebsajt FEST-a, čije delove prenosimo.
Kako je Beogradski Pobednik nagrada za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a ne za životno delo, možemo li se, makar mi – Festovi poklonici, nadati da za Vas to nije samo još jedna nagrada u mnoštvu koje ste dobili, već da će imati posebno značenje?
Poslednjih godina, brojni pozivi za gostovanja na filmskim katedrama univerziteta u SAD, kao i nekoliko velikih retrospektiva u Evropi, uzeli su mi dosta vremena. ”Pobednik” deluje kao poziv – zaboravi “staru slavu”, sakupi ekipu, snimajte nešto novo. Veoma me je obradovala vest da će “Beogradski pobednik” takođe biti dodeljen kolegi Asgaru Farhadiju, iranskom sineasti čiji opus izuzetno cenim, i nadam se da će i taj gest FEST-a biti podsticaj publici da se pobliže upozna sa njegovim fascinantnim delima.
Kada ste nakon srednje škole postali urednik ‘’Tribine mladih’’ jeste li verovali da “ljubavna” avantura između Vas i pokretnih slika može trajati više od šest decenija?
Do angažmana na “Tribini mladih” u Novom Sadu, dovela me je mladalačka posvećenost slikarstvu: na pokrajinskoj godišnjoj izložbi nagradu mi je uručio Milan Konjović. Iako mi se tada činilo da je slikarstvo moj put u svet vizuelnih umetnosti, već u prvih par nedelja uredničkog rada, najzanimljiviji gosti i sagovornici bili su nam Živojin Pavlović, Dušan Makavejev, Bora Ćosić i Branko Vučićević. Postavili su lestvicu visoko, bio mi je izazov da je dostignem. Ta avantura traje i dalje.
Da se pretpostaviti da kada ste u “Žurnalu o omladini na selu zimi” utkali citat “Odem u gostionu, našikam se i pravim haos” mogli očekivati da će biti aktuelan i nakon pola veka. Kako Vi doživljavate činjenicu da se ova replika koristi aktivno i danas na društvenim mrežama, kao komentar na određene situacije?
– To je primer moći i magije autentične prezentacije “slike i reči” u dokumentarnom filmu. Upečatljivost tog metoda rada, mnogi od nas prepoznali su još u vreme kada smo kao mladi gledali francuske filmove dokumentarnog stila cinéma-vérité. Ne čudi me da se povremeno dešava da mladi autori koji su u raznim semplovanim verzijama koristili pomenutu repliku, biraju upravo taj pristup rada na svojim uradcima za TikTok ili YouTube.
Naslovnica.rs
Foto: YouTube printscreen
