Jedan od najuticajnijih britanskih umetnika 20. i 21. veka, Dejvid Hokni, preminuo je u 88. godini života, ostavljajući iza sebe opus koji je obeležio više od šest decenija moderne umetnosti.
Široj publici najpoznatiji je po slikama bazena okupanih kalifornijskim suncem, poput čuvenog dela „A Bigger Splash“, koje je postalo jedan od simbola pop-arta i savremene figurativne umetnosti. Ipak, svesti Hoknija samo na taj period značilo bi zanemariti umetnika koji je tokom celog života iznova menjao svoj izraz, istraživao nove tehnologije i odbijao da se uklopi u očekivanja kritike.
Rođen 1937. godine u Bredfordu, u engleskoj grofoviji Jorkšir, Hokni je još tokom studija privukao pažnju kao nekonvencionalan i samosvojan autor. Njegova rana dela otvoreno su tematizovala homoseksualnost u vreme kada je ona u Velikoj Britaniji još bila kriminalizovana, zbog čega je važio za jednog od pionira vidljivosti LGBT zajednice u savremenoj umetnosti.
Šezdesetih godina preselio se u Los Anđeles, gde je pronašao inspiraciju u sasvim drugačijem pejzažu. Blistavi bazeni, palme, uređeni travnjaci i vedro nebo postali su zaštitni znak njegovog slikarstva. Međutim, iza prividne lakoće tih slika često su se skrivale priče o ljubavi, usamljenosti, prolaznosti i međuljudskim odnosima.
Tokom karijere Hokni se nije zadovoljavao jednom tehnikom. Eksperimentisao je sa kolažima od fotografija, scenografijama za opere i balete, video-radovima, digitalnom grafikom i crtežima nastalim na iPadu. Među prvima je prihvatio mogućnosti koje su nove tehnologije nudile umetnicima, smatrajući da svaki alat koji može da stvori sliku zaslužuje pažnju.
Posebno zanimljivo poglavlje njegove karijere počelo je nakon povratka iz Kalifornije u rodni Jorkšir 2005. godine. Mnogi su tada mislili da se slavni umetnik povlači iz javnosti. Umesto toga, usledio je jedan od njegovih najplodnijih perioda. Seoski pejzaži, šume, živice i smene godišnjih doba postali su centralne teme njegovog rada.
Kasnije se preselio u Normandiju u Francuskoj, gde je tokom pandemije svakodnevno stvarao digitalne prikaze prirode. Te radove slao je prijateljima i poznanicima elektronskom poštom, verujući da umetnost može da unese tračak optimizma u vreme globalne neizvesnosti. Za mnoge su upravo te slike postale simbol nade tokom perioda izolacije.
Hokni je bio umetnik koji je podjednako cenio tradiciju i inovaciju. Proučavao je stare majstore, pisao kontroverzne knjige o tehnikama renesansnih slikara, ali je istovremeno sa entuzijazmom prihvatao digitalnu eru. Njegovo stvaralaštvo pokazalo je da umetnost ne zavisi od medija, već od sposobnosti da se svet posmatra na nov način.
Vest o njegovoj smrti izazvala je brojne reakcije u umetničkim krugovima. Britanski kralj Čarls opisao ga je kao „istinskog originala“, dok su brojni umetnici istakli da je Hokni svojim radom promenio percepciju britanske umetnosti širom sveta.
Iza Dejvida Hoknija ostaju neka od najprepoznatljivijih dela savremene umetnosti, ali i ideja koja je pratila čitav njegov život: da je čin posmatranja sveta jednako važan kao i njegovo prikazivanje. Upravo zato njegovo nasleđe neće živeti samo u muzejima i galerijama, već i u načinu na koji generacije umetnika nastavljaju da gledaju stvarnost oko sebe.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
