Mundijal 2026 počeo je spektaklom na stadionu Asteka u Meksiko Sitiju, uz nastup Šakire, vatromet i više od 80.000 navijača na tribinama, ali je već prvog dana najveće Svetsko prvenstvo u istoriji pokazalo svoja dva lica. Dok je otvaranje ličilo na pažljivo režiran globalni spektakl, druga utakmica turnira između Južne Koreje i Češke otvorila je pitanja o novom formatu sa 48 reprezentacija i tome da li je FIFA, u želji da proširi fudbalsku porodicu, istovremeno razvodnila najveći sportski događaj na planeti. Postoje trenuci kada fudbal uspe da ubedi svet da je važniji nego što zaista jeste. Otvaranje Svetskog prvenstva spada među njih.
Dok se sumrak spuštao nad Meksiko Sitijem, više od 80.000 ljudi na stadionu Asteka posmatralo je spektakl kojim je zvanično otvoreno Svetsko prvenstvo 2026. godine. Na terenu su se smenjivali igrači, plesači i muzičari, a centralna figura ceremonije bila je Šakira, žena čiji glas već gotovo dve decenije zvuči kao neformalna himna velikih fudbalskih turnira. Ovoga puta, zajedno sa Burna Boyem, izvela je „Dai Dai“, zvaničnu pesmu prvenstva, pred publikom koja je čekala trenutak kada će ceremonija konačno ustupiti mesto fudbalu.
Po prvi put učestvuje 48 reprezentacija. Po prvi put turnir organizuju tri države. Po prvi put igraće se čak 104 utakmice. FIFA ovo predstavlja kao trijumf globalizacije fudbala. Kritičari vide još jedan korak ka pretvaranju sporta u industriju masovne proizvodnje sadržaja. Istina će se verovatno nalaziti negde između.
Na samom terenu, domaćin Meksiko pobedio je Južnu Afriku sa 2:0. Stadion Asteka eksplodirao je već kod prvog gola Hulijana Kinjonesa, dok je iskusni Raul Himenez kasnije potvrdio pobedu domaćina. Za Meksikance, naviknute na velika očekivanja i česta razočaranja, bio je to idealan početak turnira.
Ali prava priča prvog dana možda se dogodila nekoliko stotina kilometara dalje, u Gvadalahari.
Dok je svet još gledao snimke Šakirinog nastupa i vatrometa sa Asteke, Južna Koreja i Češka odigrale su utakmicu koja je pokazala drugo lice ovog proširenog Mundijala. Na stadionu kapaciteta nešto više od 45.000 mesta ostalo je mnogo praznih sedišta. Zvanično je bilo prisutno 44.985 gledalaca, ali televizijske kamere nisu uspevale da sakriju čitave sektore sa vidljivim prazninama. Za FIFA, koja očekuje rekordnu gledanost i rekordne prihode, to je bio prvi vizuelni podsetnik da veće ne mora uvek da znači i bolje.
I sama utakmica dugo je ličila na prijateljski meč zakazan u pogrešnom terminu. Publika je zvižducima ispratila igrače na poluvremenu, a tek u nastavku igra je dobila ritam. Češka je povela preko Ladislava Krejčija, ali je Južna Koreja odgovorila. Hvang In-bom je izjednačio, a zatim asistirao O Hjeon-Gjuu za preokret i pobedu od 2:1. Na kraju večeri Korejanci su slavili, dok su Česi ostali sa osećajem da su propustili priliku.
Novo prvenstvo donelo je i nova pravila. Prošireni format sa 48 reprezentacija i 12 grupa znači da će nokaut faza prvi put početi šesnaestinom finala, dok će osam najboljih trećeplasiranih selekcija takođe izboriti plasman dalje. FIFA veruje da će tako više zemalja duže ostati u trci, ali postoji i druga strana medalje: povećava se broj utakmica koje će tek morati da opravdaju svoje mesto na najvećoj sceni.
Novi Mundijal doneo je i novu filozofiju suđenja. FIFA je objavila rat odugovlačenju: golmani koji predugo zadržavaju loptu biće kažnjeni kornerom, sudije će javno odbrojavati sekunde kod izvođenja prekida, a izmene igrača moraju se obavljati gotovo vojničkom efikasnošću. Uvedene su i obavezne pauze za osveženje u svakom poluvremenu, nezavisno od vremenskih uslova, kako bi se igrači zaštitili u turniru koji je fizički zahtevniji nego ikada ranije. U eri u kojoj svaki sekund televizijskog prenosa vredi milione, poruka je jasna – vremena za simuliranje, razvlačenje igre i taktička kašnjenja biće manje nego ikada ranije.
Po prvi put na Svetskom prvenstvu, glavni sudija nosi kameru u visini očiju, koja snima njegov pogled i odluke u realnom vremenu, nudeći gledaocima nefiltrirani uvid u ono što arbitru prolazi kroz vidno polje u ključnim trenucima utakmice. FIFA to predstavlja kao modernizaciju igre, dok kritičari upozoravaju da se fudbal sve više pretvara u televizijski proizvod u kojem se svaki detalj meri, snima i optimizuje.
Za sada, Mundijal je tek počeo.
Ostaće zabeleženo da je prvo veče otvorila Šakira, da je Asteka još jednom dokazala zašto je jedan od najslavnijih stadiona na svetu i da je Meksiko uspešno započeo svoj turnir. Ali ostaće zabeleženo i nešto drugo – da je najveće Svetsko prvenstvo u istoriji već prvog dana pokazalo dve slike. Jednu spektakularnu, punu muzike, svetala i navijačke euforije. I drugu, mnogo tišu, sa praznim sedištima u Gvadalahari koja postavljaju pitanje da li je FIFA, u želji da napravi najveći turnir ikada, možda napravila i prevelik.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
