Trudnička hiperemeza (HG) predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje kada se kod nekih žena trudnoća pretvara u svakodnevnu borbu za opstanak. Iako se trudnoća često povezuje sa radošću i iščekivanjem, za žene koje pate od ovog poremećaja ona može biti ispunjena stalnom mučninom, povraćanjem i potpunom fizičkom i psihičkom iscrpljenošću.
Kristabel Ngvube iz Ontarija u Kanadi dugo je priželjkivala da ostane u drugom stanju. Kada joj se ta želja konačno ostvarila, bila je presrećna. Međutim, samo nekoliko nedelja kasnije, njena trudnoća se pretvorila u težak izazov. Umesto uobičajene jutarnje mučnine, suočila se sa neprekidnim povraćanjem i snažnim gađenjem prema hrani i vodi. Čak i mirisi su joj izazivali mučninu, a strah od još jednog napada povraćanja sprečavao ju je da unese osnovne tečnosti.
Za razliku od blage mučnine koju mnoge trudnice imaju u ranim mesecima zbog hormonalnih promena, Kristabelini simptomi bili su daleko ozbiljniji. Lekari su joj dijagnostikovali trudničku hiperemezu – stanje koje može potrajati tokom cele trudnoće i dovesti do dehidratacije, pothranjenosti i ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
O ovom poremećaju se poslednjih godina više govori u javnosti, delom zahvaljujući poznatim ličnostima poput Kejt Midlton, koja je otvoreno govorila o svojim iskustvima sa HG tokom sve tri trudnoće. Ipak, procene pokazuju da je ovo stanje i dalje nedovoljno prepoznato. Prema podacima britanskog NHS-a, između jedan i tri odsto trudnica pati od hiperemeze, ali stručnjaci smatraju da je stvarni broj znatno veći.
Psihičke posledice često su jednako teške kao i fizičke. Kristabel opisuje osećaj potpune iscrpljenosti, usamljenosti i nerazumevanja okoline. Iako je nosila zdravo dete, nije osećala sreću, već konstantan strah i nemoć.
Slična iskustva ima i Nenje iz Abudže u Nigeriji, koja tokom prve trudnoće nije očekivala ništa više od blage mučnine. Umesto toga, stalno je povraćala, gubila tečnost i završavala u bolnici. Kako kaže, niko u početku nije shvatao ozbiljnost njenog stanja, a simptomi su dugo pripisivani „običnoj“ jutarnjoj mučnini. Tek kada je došlo do ozbiljnih komplikacija, dobila je adekvatnu medicinsku pomoć.
Stručnjaci upozoravaju da je hiperemezu teško razlikovati od uobičajenih tegoba u trudnoći, zbog čega se dijagnoza često kasno postavlja. Doktorka Nkiruka Uče-Nvidagu ističe da HG ne treba potcenjivati, jer može dovesti do poremećaja elektrolita, oštećenja organa i ozbiljnih posledica po zdravlje majke. Ginekološkinja Adeniji Akiseku dodaje da neliječena hiperemeza može uticati i na bebu, povećavajući rizik od niske porođajne težine i prevremenog porođaja.
Istraživanja ukazuju i na moguću genetsku povezanost ovog stanja. Naučnici su otkrili da žene čije bliske srodnice imaju hiperemezu imaju znatno veći rizik da je i same razviju, što upućuje na nasledni faktor i ulogu hormona poput GDF15.
Lečenje uključuje lekove protiv mučnine, steroide i, u težim slučajevima, bolničko lečenje sa intravenskom hidratacijom i nutritivnom podrškom. Lekari naglašavaju da je neophodno stalno praćenje, ali i briga o mentalnom zdravlju, jer posledice ovog stanja mogu potrajati i nakon porođaja, uključujući anksioznost i depresiju.
Zdravstveni radnici ističu da je podizanje svesti o trudničkoj hiperemezi od ključnog značaja. Pravovremeno prepoznavanje i lečenje ne samo da može da ublaži patnju trudnica, već u pojedinim slučajevima može biti presudno za spasavanje života majke i deteta.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
