Sa čela Vlade Srbije Ana Brnabić seli se u Skupštinu. Premijerka Srbije u prethodnih sedam godina, kandidatkinja je za predsednicu parlamenta i očekuje se njen izbor. Za to mesto predložila je Srpska napredna stranka (SNS), vladajuća partija u Srbiji u čijem se predsedništvu Brnabić nalazi.
Lista SNS u parlamentu ima većinu od 129 poslanika, od 250 mandata.
Brnabić poručuje da će joj nova funkcija biti veliki izazov, kao i da se već priprema za novu ulogu.
“Da gradim jače i čvršće mostove sa parlamentarcima širom Evrope iz zemalja EU”, rekla je.
Brnabić je to izjavila 7. marta u Bukureštu gde učestvuje na Kongresu Evropske narodne partije, čiji je SNS pridruženi član.
Na čelo Skupštine Srbije doći će u vreme duboke podeljenosti između opozicije i vlasti koju predvodi njena SNS.
“Onih koji će uneti još strašniji, ako je to uopšte moguće, razdor, retoriku koja je nepodnošljiva, koja neće dozvoljavati opoziciji da dođe do reči”, smatra Đorđević.
Zašto je Brnabić Vučićev izbor?
Kada je objavio da je ona kandidatkinja za predsednicu parlamenta, Vučić je rekao da je Ana Brnabić njegovo najpozitivnije iznenađenje.
Kako je naveo 6. marta ona je “najviše napredovala, tako se snažno i hrabro borila”.
“On bira osobe za koje zna da strašno iritiraju opoziciju, a što je najgore i javnost”, smatra profesorka Jelena Đorđević.
Deo opozicije kritikovao je najavu izbora Brnabić za predsednicu parlamenta, uz ocenu da ona nije dobro rešenje jer je kao premijerka vređala poslanike.
Ana Brnabić nije odgovorila na upit RSE šta će joj biti najvažniji zadatak na čelu Skupštine Srbije, te kako misli da smiri tenzije između vlasti i opozicije.
U danu kada je objavljena vest da je kandidatkinja za predsednicu parlamenta, izjavila je da je “učila sedam godina” i da joj stranka sada ukazuje poverenje da bude predsednica parlamenta.
Šta je Ana Brnabić govorila opoziciji?
Brnabić je sledila politiku Aleksandra Vučića i vrlo brzo počela da usvaja njegovu oštru retoriku prema opoziciji, nezavisnim medijima, ali i zapadnim političarima koji kritikuju Vučićevu politiku.
Profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka Jelena Đorđević ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da očekuje da u seriji predsednika parlamenta Brnabić bude jedna od “najgorih i najoštrijih”.
Kada je dolazila u parlament ulazila je u oštre duele sa opozicijom.
Tako je u maju 2023. završavajući svoju polemiku sa opozicionim poslanikom besno udarila mikrofon, a pre nego što ga je isključila čulo se da je izgovorila pogrdnu i nepristojnu reč.
Kasnije je govorila da je to učinila u afektu i da je tu pogrdnu reč uputila samo jednom opozicionom poslaniku a ne kompletnoj opoziciji u parlamentu.
Zbog zahteva za međunarodnom istragom decembarskih izbora, opoziciju je nazivala muvama koristeći uz to i pogrdne prideve.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Jelena Đorđević ocenila je za RSE da Ana Brnabić za sebe uzela ulogu jedne “agresivne osobe”.
“Bojim se da se neće pomeriti od tog imidža koja lupa packe i da će nastojati da diskvalifikuje što je više i češće moguće opoziciju u parlamentu“, navela je.
Poslednjih meseci Brnabić je uz Vučića najglasnija u napadima na međunarodne posmatrače koji su ocenili da je na decembarskim izborima u Srbiji bilo nepravilnosti.
Ona je pojedine od njih optužila da “lažu” i svojim izjavama u Srbiji destabilizuju zemlju.
Evropski parlament je 8. februara usvojio Rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga o navodnim nepravilnostima tokom izbora u Srbiji, kao i suspenzija evropskih fondova, ukoliko se dokaže da su vlasti bile direktno umešane u izbornu prevaru.
Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dala je 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa.
ODIHR je ocenio da je na decembarskim izborima u Srbiji “dominiralo odlučujuće učešće predsednika države, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike”.
Kako je Ana Brnabić ušla u politiku?
Kada je prvi put došla na čelo Vlade kao osoba obrazovana na Zapadu i proevropski orijentisana to je bila svetska vest tumačena u stranim medijima kao veliki iskorak za zemlju razapetu između Zapada i Rusije.
Bila je prva žena i prva javno deklarisana LGBT+ osoba na toj funkciji u Srbiji.
Njeno seksualno opredeljenje obelodanio je Vučić kada je predložio za mandatarku.
Danas joj LGBT+ zajednica zamera da nije puno uradila na poboljšanju njihovog položaja.
Od leta 2017. u tri navrata bila je premijerka Srbije, u zemlji u kojoj su tokom poslednje decenije vanredni izbori češći od redovnih.
U vladajuću Srpsku naprednu stranku učlanila se u oktobru 2019. a danas je članica predsedništva stranke.
U Vladu Srbije ušla je u leto 2016. kao nestranačka ličnost kada je postala ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Izvor: Radio Slobodna Evropa / Ljudmila Cvetković
Foto: YouTube printscreen
