Nirnberg je novi film Džejmsa Vanderbilta, a koji otvara pitanje da li se zlo zaista može razumeti — ili se uvek krije iza šarma i običnosti.
U novom filmu „Nuremberg”, koji potpisuje scenarista i reditelj Džejms Vanderbilt, publika se ponovo suočava sa jednim od najmračnijih poglavlja ljudske istorije — ali kroz prizmu psihologije, ne samo istorije. U centru priče nije samo Herman Gering, Hitlerov najbliži saradnik i ratni zločinac, već i američki psihijatar Daglas Keli, koji je tokom Nirnberškog procesa proveo više od osamdeset sati razgovarajući sa njim i ostalim visokim nacističkim funkcionerima.
Film se oslanja na knjigu „The Nazi and the Psychiatrist” Džeka El-Haja, ali Vanderbilta ne zanima puko ponavljanje činjenica. Njega intrigira unutrašnji mehanizam zla — kako čovek koji voli svoju decu i deluje duhovito i šarmantno može u isto vreme biti odgovoran za masovna ubistva.
Zlo koje izgleda poznato
Rasel Krou tumači Geringa sa neočekivanom lakoćom i gotovo teatralnom harizmom. On nije karikatura, već čovek koji svojim ponašanjem zbunjuje – istovremeno odbojan i fascinantan. Upravo u toj dvosmislenosti, kaže Vanderbilt, leži prava jezivost:
„Gering nije bio filmski negativac. Bio je društven, duhovit, porodičan čovek. I baš zato je bio opasan – jer zlo ponekad dolazi nasmejano i u lepom odelu.”
Psihijatra Daglasa Kelija glumi Rami Malek, koji priznaje da je u ovom liku video sopstvenu dilemu iz prethodnih uloga. Nakon što je tumačio negativca u filmu No Time to Die, Malek je počeo da preispituje šta zapravo znači „zlo”. „Htio sam da verujem da je zlo nešto izvan nas, ali sam shvatio da to nije istina. U svakom čoveku postoji potencijal za destrukciju, ako mu se pruže okolnosti,” kaže glumac.
Nirnberg grebe ispod površine istorije
Film „Nuremberg” ne prikazuje brutalnost na eksplicitan način. Umesto toga, fokusira se na dijaloge i psihološke sukobe između Kelija i Geringa. Ipak, najpotresniji trenutak dolazi u sceni kada se u sudnici prikazuje autentični dokumentarni snimak logora smrti. Glumac Majkl Šenon, koji u filmu tumači američkog sudiju Roberta Džeksona, priznaje da je snimanje te scene bilo „teško podneti”: „U jednom trenutku sam se zapitao da li je uopšte u redu da glumim dok gledam takve slike. Sve je delovalo gotovo svetogrđe, ali možda baš zato ta scena ima smisla — jer pokazuje koliko nas istina boli.”
Savremeni odjeci prošlosti
Iako se radnja odvija 1945. godine, film je duboko ukorenjen u sadašnjost. Kada Gering izgovara rečenicu da je „Hitler učinio da se ponovo osećamo kao Nemci”, odjek tog rečenog para uši današnjim gledaocima. Malek primećuje: „Ta rečenica zvuči zastrašujuće poznato. I to je ono što je najstrašnije — koliko lako društvo može da ponovi iste greške pod drugačijim sloganima.”
Vanderbilt odbija da film svodi na političku poruku, ali priznaje da svaka ozbiljna drama, svesno ili ne, govori i o sadašnjem trenutku. U svetu u kome se ekstremizam i populizam ponovo normalizuju, „Nuremberg” postaje ogledalo koje postavljamo sami sebi.
Amerika kao ogledalo
Majkl Šenon ide i korak dalje u svojim izjavama: „Amerika danas živi u moralnom haosu. Skloni smo šarmu autoriteta, a to je uvek bio početak kraja. Mi volimo da budemo zabavljeni više nego da budemo bezbedni.” Njegove reči odjekuju kao upozorenje — ne samo o prošlosti, već i o sadašnjem trenutku u kome se opasne ideje ponovo pojavljuju pod maskom patriotizma.
Film Nirnberg ne nudi utehu
Vanderbilt priznaje da nije želeo da napravi „film od špinata”, kako ga je nazvao jedan njegov prijatelj — onaj koji se gleda iz dužnosti. „Htio sam da publika ne oseti samo težinu teme, već i snagu priče. Ovo nije istorijska lekcija, već drama o tome koliko smo krhki pred zlom koje izgleda kao mi sami.”
Film „Nuremberg” stiže u bioskope u Velikoj Britaniji 14. novembra, a u Australiji od 4. decembra. U njemu je postavljeno pitanje koje ne zastareva: da li smo išta naučili od onih koji su jednom već pokušali da opravdaju neizrecivo?
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
