Mesec Ramazana kreće uz pojavu tankog, gotovo nevidljivog mladog polumeseca na večernjem nebu, što je za milione muslimana širom sveta početak najsvetijeg perioda u islamskom kalendaru — meseca Ramazana. To je vreme posta, molitve, samodiscipline i povratka suštinskim vrednostima vere.
Ove godine Ramazan počinje u sumrak 17. februara i traje do 19. marta, kada se završava velikim praznikom Ramazanskim bajramom (Eid al-Fitr).
Mesec Ramazana, objave i duhovnog buđenja
Ramazan je deveti mesec islamskog lunarnog kalendara, koji se ravna prema mesečevim menama. Zbog toga se njegov početak svake godine pomera u odnosu na gregorijanski kalendar. Tradicionalno, početak se određuje posmatranjem mladog polumeseca, iako se danas koriste i precizni astronomski proračuni.
Prema islamskom verovanju, upravo tokom Ramazana, 610. godine, proroku Muhamedu objavljena je sveta knjiga islamа — Kuran. Noć u kojoj je započela objava naziva se Lejletul-kadr (Noć sudbine) i smatra se najuzvišenijom noći u godini.
Za vernike, post tokom Ramazana nije samo uzdržavanje od hrane i pića, već čin sećanja na taj duhovni događaj i prilika za lično preispitivanje.
Šta podrazumeva post?
Post (sawm) traje od zore do zalaska sunca. Tokom tog perioda vernici se uzdržavaju od hrane, pića i drugih telesnih zadovoljstava. Izuzeci postoje za bolesne, trudnice, starije osobe, putnike i žene tokom menstruacije — propušteni dani mogu se nadoknaditi kasnije.
Dan počinje ranim obrokom pre svitanja, poznatim kao suhur, dok se post prekida večernjim obrokom — iftarom — odmah nakon zalaska sunca. Tradicionalno, post se prekida hurmama i vodom, sledeći praksu proroka Muhameda.
Ali suština posta nije samo fizička disciplina. Ramazan podrazumeva i uzdržavanje od ogovaranja, svađe, laži i loših dela. Kako stoji u hadiskoj tradiciji: „Post je štit.“ Onaj ko posti treba da izbegava ružne reči i bes.
Zajedništvo i solidarnost
Ramazan je i mesec zajedništva. Porodice i prijatelji okupljaju se na iftarima, džamije su ispunjene vernicima tokom večernjih molitvi, a poseban naglasak stavlja se na milostinju (zekat) i pomaganje onima kojima je pomoć potrebna.
Jedan od najupečatljivijih prizora Ramazana jeste večernja molitva u svetim mestima poput kompleksa Al-Aqsa Mosque u Jerusalimu ili u Velikoj džamiji u Meki, gde se hiljade ljudi istovremeno klanja.
Ipak, Ramazan se ne doživljava samo kroz velike skupove. Za mnoge vernike, to je intimno vreme tišine i unutrašnjeg dijaloga.
Pet stubova islama
Ramazan je tesno povezan sa jednim od pet temeljnih principa islamske vere:
Šehadet – svedočenje vere u jednog Boga i poslanstvo Muhameda
Namaz (salah) – pet dnevnih molitvi
Zekat – davanje milostinje
Post (sawm) – uzdržavanje tokom Ramazana
Hadž – hodočašće u Meku, ukoliko je vernik u mogućnosti
Post je, dakle, deo šire duhovne strukture koja oblikuje život muslimana.
Bajram – slavlje posle meseca odricanja
Po završetku Ramazana sledi trodnevna proslava Ramazanskog bajrama (Eid al-Fitr), praznika kojim se obeležava kraj posta. Dan započinje zajedničkom molitvom, a potom slede porodična okupljanja, darivanje i posete grobljima u znak sećanja na preminule.
Iako se običaji razlikuju od zemlje do zemlje — od velikih javnih okupljanja do skromnih porodičnih ručkova — duh praznika svuda je isti: zahvalnost, radost i osećaj duhovnog ispunjenja.
Ramazan je više od verske obaveze. To je period u kojem se tempo života usporava, pažnja usmerava ka unutra, a svakodnevne navike preispituju. Bez obzira na to gde se obeležava, njegova suština ostaje ista — mesec discipline, milosti i nade.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
