Prezime Gering (Göring) u istoriji Trećeg rajha gotovo je sinonim za zločin i moć. Herman Gering bio je Hitlerov najbliži saradnik, čovek na vrhu nacističke hijerarhije i komandant Luftvafea. Njegov mlađi brat Albert, međutim, vodio je sasvim drugačiji život – u tišini je pomagao progonjenima i spasavao Jevreje, koristeći upravo prezime koje je za druge značilo strah.
Njihova potpuna suprotnost zbunjuje istoričare i danas. Dok je Herman bio opsednut moći, statusom i sopstvenim egom, Albert je odbacivao nacističku ideologiju i brutalnost režima. Bez političkih ambicija, radio je kao inženjer i kasnije u filmskoj industriji u Beču, gde je iz prve ruke gledao kako se progoni šire po Evropi.
Spasavanje pod zaštitom prezimena Gering
Albert Gering je u više navrata intervenisao kako bi pomogao Jevrejima i političkim protivnicima nacista. Falsifikovao je dokumenta, organizovao bekstva i finansijski pomagao onima koji su morali da napuste Nemačku i okupirane teritorije. Njegovo prezime često je bilo dovoljan razlog da se nacistički činovnici povuku.
U pojedinim slučajevima, pomoć je tražio i od samog Hermana. Iako nemilosrdan u politici, Herman je prema porodici pokazivao neočekivanu popustljivost. Upravo ta porodična veza omogućila je Albertu da više puta izbegne hapšenje, iako je Gestapo godinama znao za njegove aktivnosti.
Otpor iz senke
Tokom rata Albert je radio u češkoj industriji, gde je, pod stalnim nadzorom, pomagao lokalni otpor i dostavljao poverljive informacije. Prema svedočenjima, uspevao je da iz koncentracionih logora izvede zatvorenike pod izgovorom rada za ratnu industriju, a zatim im omogućavao bekstvo.
Njegove akcije postajale su sve rizičnije, ali čak ni pred sam kraj rata nije bio zatvoren – Herman je i tada iskoristio ostatke svog uticaja da ga zaštiti.
Prezime Gering kao kazna
Posle sloma nacističke Nemačke, sudbina braće se razdvojila. Herman Gering je u Nirnbergu osuđen na smrt i izvršio samoubistvo. Albert je, uprkos brojnim svedočenjima ljudi kojima je pomogao, dugo bio sumnjičen kao potencijalni nacista. Ime koje mu je nekada spasavalo život, sada je postalo teret.
Iako je na saslušanjima naveo spisak od 34 osobe koje je spasao, niko se time ozbiljno nije bavio. Tek kasnije je oslobođen, ali je u poratnoj Nemačkoj ostao društveno izolovan, bez posla i priznanja. Umro je 1966. godine, gotovo zaboravljen.
Tihi primer otpora
Decenijama kasnije, istraživači i autori ponovo otkrivaju priču Alberta Geringa kao dokaz da ni u najcrnjem sistemu ljudski izbor nije bio nemoguć. On nikada nije tražio priznanje, niti je javno govorio o onome što je učinio.
Upravo u tome mnogi danas vide njegovu najveću vrednost: čovek koji je, bez herojske pozornice i bez nagrade, odlučio da sačuva sopstvenu čovečnost.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
