Iz Budimpešte se dogovor o budućnosti NIS-a posmatra kao velika strateška prilika za mađarski MOL. Dogovor je postignut u senci američkih sankcija i geopolitičkih pritisaka. Ako američki OFAC i regionalni regulatori daju zeleno svetlo, MOL bi već na proleće mogao da postane većinski vlasnik NIS-a, sa paketom od 56,15 odsto akcija koji se trenutno nalazi u rukama ruskih kompanija.
Međutim, iako se na prvi pogled čini da je vlasnička matematika jasna, u praksi ona otvara niz pitanja. U igru se, pored MOL-a i Gaspromnjefta, uvodi i arapski ADNOC, dok Srbija najavljuje da će u nekom trenutku povećati svoj udeo za dodatnih pet odsto. Kako će se to konkretno izvesti – zasad nije objašnjeno.
Zašto je MOL-u potreban partner
Mađarska kompanija ne krije da joj je cilj jasan: većinski paket i puna kontrola. Sve ispod 50 odsto plus jedne akcije za MOL nije opcija. U tom kontekstu, deo akcija koje kupuje od ruskih vlasnika mogao bi da završi kod ADNOC-a, čime bi se zadovoljili politički i regulatorni zahtevi, ali bez ugrožavanja MOL-ovog upravljanja.
Za MOL je ključno da zadrži rafineriju u Pančevu. Mađarski mediji ističu da kompanija ima snažan interes da upravo u Srbiji prerađuje sirovu naftu, jer samo kombinacija rafinerije i razvijene maloprodajne mreže omogućava dugoročno profitabilan energetski biznis. NIS, sa jedinom rafinerijom u zemlji, više od 1.500 pumpi i dominantnim udelom na tržištu, savršeno se uklapa u taj model.
Gde je u svemu tome Srbija
Srbija bi, u postojećem scenariju, zadržala oko 30 odsto vlasništva, dok bi ostatak ostao rasut među malim akcionarima. Najava da će država kasnije povećati svoj udeo izaziva dileme: od koga će te akcije biti kupljene i zašto se to ne čini odmah, ako novac, kako se tvrdi, nije problem. Zbog toga se sve češće čuje ocena da je reč pre o političkom manevru nego o realnom planu.
Rat kao prilika za MOL
Mađarski mediji otvoreno pišu da bez rata u Ukrajini ovakav posao ne bi bio moguć. MOL je još 2008. bio zainteresovan za NIS, ali je tada Srbija izabrala ruskog kupca. Danas, u potpuno drugačijim okolnostima, Mađarska dolazi u poziciju da proširi svoj energetski uticaj na ceo region – od Mađarske, Slovačke i Hrvatske, do Srbije.
Uz to, preuzimanje NIS-a ojačalo bi pregovaračku poziciju MOL-a u sporu sa hrvatskim JANAF-om oko cena transporta nafte. Kao dominantni korisnik naftovoda ka Pančevu i Mađarskoj, MOL bi imao znatno veći uticaj u regionalnoj energetskoj infrastrukturi.
Iz Budimpešte se zato poručuje jasno: rafinerija u Pančevu nije sporedna imovina, već ključni deo slagalice. Za MOL, NIS nije samo kupovina kompanije, već strateški korak ka energetskoj dominaciji u ovom delu Evrope.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
