Tržište zakupa stanova višeg cenovnog ranga u Beogradu i dalje se ne pomera u korist podstanara. Naprotiv – najnoviji podaci pokazuju da vlasnici luksuznih nekretnina uspešno pronalaze zakupce i da se ulaganje u skupe stanove i dalje isplati kao dugoročna strategija.
Analiza oglasa za izdavanje, rađena na uzorku većem od hiljadu stanova tokom novembra, pokazuje da se u proseku tek oko desetine stanova u jednoj stambenoj zgradi nalazi na tržištu zakupa. Taj podatak, iako nije dovoljan za generalne zaključke o celom tržištu, ukazuje na relativnu stabilnost i odsustvo masovne ponude koja bi oborila cene.
Stabilno tržište, bez naglih potresa u Beogradu
Prema tumačenju stručnjaka iz sektora nekretnina, broj stanova koji se pojavljuju u oglasima ne odstupa značajno u odnosu na prethodne periode. To sugeriše da, uprkos visini cena, potražnja za luksuznim stanovima ne jenjava.
Iako se u pojedinim projektima primećuju blaga sniženja traženih iznosa, taj trend zasad nema dovoljnu težinu da bi se mogao smatrati opštim. Mnogo pouzdaniji pokazatelj od same cene jeste količina stanova u ponudi – a ona ostaje ograničena.
Beograd na vodi: veliki projekat, mala ponuda
Posebnu pažnju privlači Beograd na vodi, gde se u oglasima može pronaći oko 400 stanova za izdavanje. Na prvi pogled deluje mnogo, ali u odnosu na broj useljenih stanova u ovom projektu, reč je o procentu manjem od deset odsto.
Zakupnine se u ovom delu grada najčešće kreću između 20 i 30 evra po kvadratnom metru, s tim da je najzastupljenija cena oko 25 evra, uz manja odstupanja. To znači da se za stan srednje veličine mesečni iznos lako približava ili prelazi 1.700 evra.
Oglasi i realnost nisu uvek isto u Beogradu
Važno je imati u vidu da cene navedene u oglasima nisu nužno i one koje se na kraju dogovore. U praksi se često dešava da vlasnici postavljaju iznose koji prevazilaze realne tržišne mogućnosti, naročito kada je reč o nenameštenim stanovima.
Uprkos tome, luksuzni projekti u centru grada i dalje drže visoke pozicije na cenovnoj lestvici.
Gde je zakup najskuplji
Među najskupljim lokacijama izdvajaju se noviji, prestižni kompleksi. U K Distriktu, nadomak Kalemegdana, prosečne mesečne zakupnine dostižu oko 2.200 evra. Slični iznosi traže se i u projektima u Ulici kneza Miloša, poput Skyline-a i kompleksa na mestu nekadašnje američke ambasade, gde se prosečna cena kreće oko 2.000 evra.
U tim projektima cena po kvadratu prelazi 23–24 evra, bez obzira na strukturu stana.
Gde se još može proći „jeftinije“
Za razliku od elitnih zona, pojedini delovi grada nude znatno pristupačnije opcije. Na donjem Dorćolu prosečan zakup iznosi oko 900 evra, dok je u Belvilu na Novom Beogradu oko 1.000 evra. Tamo se cena po kvadratu najčešće kreće između 15 i 16 evra.
Kada se posmatraju šire gradske zone, centar Beograda i dalje ima najvišu prosečnu cenu zakupa – oko 19 evra po kvadratu. Slede Senjak sa približno 17 evra i Vračar sa oko 16 evra po kvadratu.
Veliki stanovi, niža cena po kvadratu
Zanimljiv izuzetak predstavlja Dedinje, gde se u oglasima pojavljuje veliki broj stanova znatne kvadrature. Iako su ukupni iznosi visoki, cena po kvadratu je relativno niža i kreće se nešto iznad 14 evra.
Na Novom Beogradu, bar kada je reč o luksuznim stanovima obuhvaćenim analizom, ponuda je skromnija, ali se cene ipak drže iznad dedinjskih – oko 15 evra po kvadratu.
Zaključak bez iznenađenja u Beogradu
Tržište luksuznog zakupa u Beogradu ostaje čvrsto, sa cenama koje ne pokazuju ozbiljne znake popuštanja. Za one koji traže stan u najatraktivnijim delovima grada, mesečni budžet od 2.000 evra više nije izuzetak, već ulazni prag.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
