Dan pošto je prekinula višenedeljni štrajk glađu, Dijana Hrka ostaje pred Skupštinom Srbije, u istom šatoru u kojem je i započela svoju borbu. Kako kaže, odluka da se ponovo hrani nije znak odustajanja već promene strategije: veruje da može više da učini ako sačuva snagu.
Tok prve noći posle prekida štrajka opisuje kao neobičan – posle iscrpljujućih dana, san joj je došao tek pred zoru, a probudila se tek oko deset. Slabost još oseća, ali je odlučna da to ne pokazuje. Prvi zalogaj bila je tek mala kockica mesa, a zatim žito koje je prihvatila zbog slave koju su obeležavale žene iz šatora pored njenog. Umor, bolovi i hladnoća posledica su dugog nepokretanja, objašnjava, ali ništa od toga ne vidi kao prepreku za nastavak borbe.
Dijana Hrka navodi susret sa sveštenicima kao prelomni trenutak
Presudni trenutak dogodio se nakon razgovora sa dvojicom sveštenika koji su joj, kako kaže, otvoreno rekli da je potrebnija živa nego iscrpljena. Slične poruke stizale su i od mnogih drugih – studenata, lekara, građana, ali najviše su je pogodila pisma dece. Posebno je izdvojila poruku brata i sestre od deset i dvanaest godina koji su joj napisali: „Majka, trebate nam živi.“ Te reči su je, kaže, naterale da shvati da njen sopstveni sin treba majku koja može da stoji na nogama.
Najkritičniji dan i povratak u šator
Najgori trenutak dogodio se sredinom prethodne sedmice, kada je zbog pogoršanja stanja primljena u bolnicu. Lekari su teško uspeli da joj pronađu venu zbog pothlađenosti, pa su joj ruke dugo zagrevali. Ipak, nakon infuzije insistirala je da se vrati pred Skupštinu. Kaže da tokom štrajka, uprkos velikoj slabosti, nije imala ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.
Podrška, šatori i miris gulaša
Pred Skupštinom, atmosfera se menja iz dana u dan. Transparenti, podrška veterana i građana iz različitih delova zemlje oblikuju prostor u kojem je ostala da se bori. U utorak, dok se iz šatora širio miris gulaša koji je spremala sa ženama koje je obilaze, delovalo je gotovo kao da se sve pretvara u improvizovanu zajednicu. Kako kaže, proteklih dana nije ni mogla da obilazi druge šatore, ali sada se više druži.
Posebno je primećuje da ljudi dolaze iz mnogih mesta – od Novog Sada do Paraćina – ali da Beograđana ima najmanje. „Žao mi je što Beograd spava“, kaže, ističući da ovo nije njena lična borba, već borba svih.
Dijana Hrka ima isti cilj
Hrka naglašava da će svoju borbu nastaviti, ali da detalje više neće iznositi javno niti širokom krugu ljudi. Krug poverenika svela je na minimum, posle iskustava koja su je, kako kaže, „opekla“. Ipak, nastavlja razgovore sa studentima, sa kojima se već mesecima zajedno bori.
Dijana Hrka u protest je ušla 2. novembra, tražeći utvrđivanje odgovornosti za smrt svog sina Stefana i drugih žrtava tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i oslobađanje pritvorenih studenata. Prekid štrajka glađu, poručuje, samo je taktička promena – ciljevi ostaju isti.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
