Izjava ministra informisanja Boris Bratina da „policija ima pravo da bije i ubije“ studente otvorila je mnogo širu temu od dnevno-političke polemike. Reakcija predsednika Asocijacija nezavisnih elektronskih medija Veran Matić, koji se tim povodom obratio evropskim institucijama, ukazuje na dublji problem — odnos države prema medijima, građanskim slobodama i sopstvenim međunarodnim obavezama.
Retorika ili signal politike?
U političkom životu Srbije oštra retorika nije novost, ali formulacije koje legitimišu nasilje predstavljaju ozbiljan iskorak. Matić u svom obraćanju naglašava da ovde nije reč samo o jednoj izjavi, već o kontinuitetu diskursa koji normalizuje upotrebu sile nad građanima, uključujući i studente koji protestuju.
Takva retorika, kada dolazi od ministra zaduženog upravo za oblast informisanja, dobija dodatnu težinu. Ona ne ostaje na nivou pojedinačne izjave, već može biti shvaćena kao politički signal — kako institucijama, tako i društvu u celini.
Mediji između pritiska i marginalizacije
U obraćanju institucijama poput Evropska unija, Savet Evrope i OEBS, Matić skicira sliku dugotrajnog i postepenog urušavanja medijskih sloboda u Srbiji. U tom procesu, profesionalni mediji nalaze se stegnuti između dva snažna pritiska: jednog koji dolazi spolja, kroz političke napade, kampanje diskreditacije i sve češće bezbednosne pretnje, i drugog, tišeg ali sistemski razornijeg, koji se ogleda u finansijskim mehanizmima što favorizuju provladine narative.
Upravo taj drugi sloj, manje vidljiv ali dugoročno pogubniji, menja samu strukturu javnog prostora — jer kada država usmerava resurse ka medijima koji šire dezinformacije i govor mržnje, granica između informacije i propagande počinje da se briše, a prostor za kritičko mišljenje sve više se sužava.
Međunarodna zajednica: reakcije bez efekta?
Jedna od ključnih teza iznetih u pismu jeste da su međunarodne reakcije — iako sve češće — ostale bez konkretnog uticaja. Izveštaji Evropska komisija i drugih tela godinama beleže iste probleme, ali bez vidljivih posledica po unutrašnju političku dinamiku u Srbiji.
To otvara pitanje: da li je dosadašnji pristup evropskih institucija iscrpljen?
Matić sugeriše da bi nastavak saradnje bez jasnih uslova mogao biti protumačen kao prećutna tolerancija. U diplomatskom jeziku, to je ozbiljna optužba — jer implicira da stabilnost i politički interesi imaju prednost nad principima.
Institucionalna kriza i bezbednosna dimenzija
Posebno zabrinjava deo koji se odnosi na stanje institucija. Ako, kako se tvrdi, ključna tužilaštva ne funkcionišu adekvatno, posledice ne ostaju unutar granica Srbije.
U savremenom svetu, borba protiv organizovanog kriminala i visokotehnološkog kriminala je međunarodna. Slabljenje tih kapaciteta u jednoj zemlji može imati domino-efekat na region i šire evropsko okruženje.
Zato se pitanje medijskih sloboda i vladavine prava više ne može posmatrati kao isključivo unutrašnje pitanje — ono postaje deo šire bezbednosne slike.
Evropski put kao politička dilema
U završnici, pismo otvara možda i najvažnije pitanje: da li Srbija zaista ostaje na evropskom putu ili se od njega faktički udaljava?
Formalno, evropske integracije ostaju strateški cilj. Međutim, kako Matić ukazuje, svakodnevna praksa — od političke retorike do odnosa prema institucijama — može govoriti drugačije.
U tom raskoraku između deklaracija i realnosti krije se suština trenutne krize.
Portret ministra Bratine
Portret Boris Bratina ne može se razumeti bez njegovog ranijeg javnog delovanja, koje je i pre ministarske funkcije bilo obeleženo oštrim, često ekstremnim stavovima. Široj javnosti ostao je upamćen po nastupima na političkim skupovima, gde je otvoreno iskazivao protivljenje evropskim integracijama, uključujući i simbolički čin spaljivanja zastave Evropske unije sa Mišom Vacićem. Tokom godina, niz njegovih izjava — od vređanja LGBT zajednice do radikalnih ocena o susednim državama — dodatno je učvrstio sliku političara koji ne zazire od zapaljive retorike.
U tom kontekstu, njegova aktuelna funkcija ministra informisanja dobija posebnu težinu, jer se postavlja pitanje kako takav politički profil utiče na oblikovanje javnog diskursa i granice prihvatljivog govora u društvu.
Šta dalje?
Najava obraćanja Evropski sud za ljudska prava dodatno internacionalizuje problem. Time se fokus premešta sa političkog na pravni teren, gde argumenti moraju biti potkrepljeni dokazima i procedurama.
Ipak, ključno pitanje ostaje otvoreno:
da li će pritisak spolja imati efekta ako izostaje unutrašnja institucionalna reakcija?
Odgovor na to pitanje neće odrediti samo sudbinu medijskih sloboda, već i širi pravac u kojem će se Srbija kretati u narednim godinama.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
