Kada je početkom godine najavljeno da će legalizacija nepokretnosti u Srbiji biti ubrzana do neslućenih razmera, činilo se da se dugogodišnji problem konačno približava rešenju. Građanima je obećano brzo dobijanje dokumenata, jednostavnija procedura i jasan put ka upisu imovine u katastar. Danas, međutim, umesto konkretnih rezultata – dominira neizvesnost.
Velike ambicije, mali tragovi u praksi
Predsednik Aleksandar Vučić tada je javno insistirao na ubrzanju postupka, uz poruku da građani moraju što pre da dobiju pravnu sigurnost nad svojom imovinom. Najavljena je čak i mogućnost obrade desetina hiljada predmeta mesečno, što bi značilo da bi čitav proces mogao biti završen u relativno kratkom roku.
Ipak, nekoliko meseci kasnije, nema pouzdanih informacija koje bi potvrdile da se taj scenario zaista ostvaruje. Institucije koje bi trebalo da budu nosioci procesa – od nadležnog ministarstva do katastra – ne izlaze sa podacima o broju obrađenih predmeta, niti o dinamici rada na terenu.
Legalizacija koja menja pravila igre
Jedan od ključnih razloga za konfuziju leži u samom modelu postupka. Umesto klasičnih rešenja o legalizaciji, uveden je sistem potvrda koje služe kao osnov za upis u katastar. Kako objašnjava advokat Đorđe Vukotić, to znači da se proces formalno vodi drugačije nego ranije.
Takav pristup, međutim, otvara ozbiljna pitanja. Pre svega, građani nemaju mogućnost žalbe na izdatu potvrdu, što značajno sužava prostor za pravnu zaštitu. Uz to, nije do kraja jasno da li uz te potvrde postoji kompletna dokumentacija koja bi garantovala pravnu sigurnost upisa.
Nedostatak informacija kao signal
Dok su tokom faze prijavljivanja nadležni redovno izveštavali o broju podnetih zahteva, sada je situacija potpuno drugačija. Podaci o tome koliko je potvrda izdato, gde i kojom brzinom – praktično ne postoje u javnom prostoru.
Takav zaokret u komunikaciji dodatno produbljuje sumnju da proces ne teče onako kako je planirano. U odsustvu transparentnosti, svaka procena ostaje na nivou pretpostavke.
Izolovani primeri bez šire slike
Poznato je da su pojedini objekti već upisani u katastar po novim pravilima, ali ti slučajevi deluju više kao izuzeci nego kao pravilo. Masovna obrada, koja je bila najavljivana kao ključna prednost novog modela, za sada nije vidljiva u praksi.
Istovremeno, najave da bi tokom godine moglo biti rešeno nekoliko stotina hiljada predmeta zvuče ambiciozno, ali bez konkretnih podataka teško ih je staviti u realan kontekst.
Nova legalizacija otvara pitanja i dileme
U stručnim krugovima sve češće se postavlja pitanje prioriteta – da li se isti kriterijumi primenjuju na sve ili pojedini projekti imaju prednost. Takođe, ukazuje se na potrebu da se jasno definišu pravila i obezbedi potpuna transparentnost, kako bi se izbegle sumnje u selektivnu primenu zakona.
Građani čekaju epilog
Za one koji su podneli zahteve, ključni problem nije pravna teorija već svakodnevna realnost: ne znaju kada će njihov predmet doći na red, niti šta mogu da očekuju u narednom periodu.
Legalizacija je godinama predstavljana kao korak ka uređenijem sistemu i sigurnijem vlasništvu. Danas, međutim, deluje kao proces koji još uvek traži svoj pravi ritam – negde između političkih obećanja i administrativne prakse.
Dok se ne pojave jasni podaci i vidljivi rezultati, ostaje utisak da je najveći problem ovog procesa upravo – nedostatak odgovora.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
