U zapadnom delu Londona, u mirnoj ulici Queen’s Mews u četvrti Bejzvoter, pojavio se novi mural za koji je Benksi potvrdio autorstvo. Rad prikazuje dvoje dece kako leže na leđima, zagledani u nebo. Obučeni su u zimske kapute, gumene čizme i vunene kape sa pufnama, dok jedno dete ispruženim prstom pokazuje nagore, kao da pokušava nešto da pokaže ili dozove.
Iako je zvanično potvrđen samo mural u Bejzvoteru, BBC navodi da je gotovo identična slika viđena nekoliko dana ranije i u samom centru grada, ispred zgrade Centre Point, nedaleko od stanice Tottenham Court Road. Bemksi je u ponedeljak popodne na svom Instagram profilu objavio fotografiju rada, što se tradicionalno tumači kao potvrda autentičnosti.
Dva murala, ista slika, različan kontekst
Crno-bela kompozicija na obe lokacije deluje gotovo potpuno isto – dvoje dece, tišina, pogled uprt u nebo. Jedno dete je bliže posmatraču, ruku skrivenih u džepovima jakne, dok iza njega leži starija figura sa kapom nalik novogodišnjoj ili Deda Mrazovoj, takođe usmerena ka nečemu iznad njih.
Umetnik Daniel Lloyd-Morgan smatra da izbor lokacije ispred Centre Pointa nije slučajan. Za BBC je rekao da mural može da se čita kao suptilna, ali snažna poruka o deci koja Božić ne dočekuju u toplim domovima.
„Dok se većina ljudi raduje praznicima, postoji mnogo dece za koju ovo nije srećno vreme“, rekao je Lloyd-Morgan, dodajući da prolaznici često uopšte ne zastanu da pogledaju mural. „Ljudi prolaze pored beskućnika isto tako – kao da ih ne vide. Deca na muralu gledaju u zvezde, možda u Severnjaču. Taj pokret prsta ima snažnu simboliku.“
Centre Point kao simbol
Zgrada Centre Point ima dugu istoriju vezanu za borbu protiv beskućništva. Izgrađena početkom šezdesetih godina kao poslovni objekat, godinama je stajala prazna, što je izazivalo ogorčenje aktivista. Upravo po toj zgradi ime je dobila humanitarna organizacija Centrepoint, čiji je osnivač Ken Lič tada objekat nazvao „uvređivanjem zdravog razuma i dostojanstva beskućnika“.
Danas je ta ista zgrada pretvorena u luksuzni stambeni kompleks sa stanovima vrednim više miliona funti, što dodatno pojačava kontrast poruke koju Benksijev mural može da nosi.
Benksi bez objašnjenja
Sam umetnik nije dao nikakvo tumačenje svojih novih radova niti objasnio zašto su se pojavila dva gotovo ista murala na različitim lokacijama. Ipak, dugogodišnji poznavalac njegovog rada Džejson Tomkins smatra da je reč o promišljenom potezu.
On podseća da lik deteta sa murala podseća na dečaka kojeg je Benksi oslikao 2018. godine u Port Talbotu, što je neobično jer umetnik retko ponavlja iste figure u različitim radovima.
„To nije nešto što Benksi često radi. Upravo zato ovaj mural deluje kao poruka koja treba da se ponovi – možda i da se vidi više puta, jer je ljudi inače ne primećuju“, rekao je Tomkins.
Ovaj rad nadovezuje se na Benksijevu nedavnu londonsku produkciju – od murala iz septembra, koji je uklonjen svega nekoliko dana nakon pojavljivanja, do serije iz 2024. godine u kojoj su se po gradu pojavljivali motivi životinja, ostavljajući, kako su mnogi komentarisali, svojevrsni „trag“ kroz gradski pejzaž.
Kao i mnogo puta ranije, Benksi je ostavio sliku bez potpisa i poruku bez objašnjenja – prepuštenu onima koji su spremni da zastanu, pogledaju i zapitaju se šta zapravo gledaju.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
