Na konkurs za 72. NIN-ovu nagradu za roman godine pristiglo je ukupno 195 naslova, što još jednom potvrđuje da ovo priznanje i dalje ima snažnu težinu u domaćem književnom prostoru. Nakon prvog kruga čitanja, žiri je izdvojio 39 romana koji su se našli u širem izboru.
Žiri radi u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković, a pažnju javnosti posebno je privukla činjenica da su se među odabranima našli i autori koji su prethodnih godina otvoreno bojkotovali NIN-ovu nagradu. U širem izboru tako su, između ostalih, i Igor Marojević, Dejan Stojiljković i Muharem Bazdulj, što se tumači kao zanimljiv obrt u odnosu prema ovoj instituciji tokom poslednjih godina kada su glasno bojkotovali NIN-ovu nagradu. “Bojkot NIN-ove nagrade ne sme da bude jednosezonski”, poručivao je svojevremeno književnik Muharem Bazdulj, ali su već posle par godina i on i Dejan Stojiljković konkurisali za NIN-ovu nagradu. Jedan od najvećih bojkotaša, Igor Marojević, istupao je u javnosti sa oštrim izjavama o Ninovoj nagradi kao propaloj.
Podsetimo, aktuelni dobitnik NIN-ove nagrade je Marinko Arsić Ivkov, kome je priznanje pripalo za roman neobičnog naslova „NGDL“. U istoriji ove nagrade zabeleženi su i brojni kurioziteti: jedini pisac koji je NIN-ovu nagradu osvojio čak tri puta jeste Oskar Davičo, koji je ujedno i jedini laureat kome je priznanje dodeljeno dve godine zaredom – za romane „Beton i svici“ (1956), „Gladi“ (1963) i „Tajne“ (1964).
Po dva puta nagradu su osvajali Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović, Dragan Velikić i Svetislav Basara, dok je titulu najmlađeg laureata poneo Vladimir Arsenijević, nagrađen 1994. godine, sa svega 29 godina, za roman „U potpalublju“.
U narednim nedeljama očekuje se sužavanje izbora, a književna javnost s pažnjom prati da li će ovogodišnja trka za najznačajnije domaće književno priznanje doneti nova iznenađenja.
Naslovnica
Foto: YouTube printscren
