U stalnom strahu živele su mlade žene koje su tokom poslednjih godina Drugog svetskog rata služile kao Hitlerove degustatorke – njih petnaestak, odabranih da pre svakog obroka probaju hranu namenjenu fireru, u slučaju da neko pokuša da ga otruje.
Zamislite da svaki zalogaj koji stavite u usta može značiti kraj. Da vas na poslu ne čeka plata ni napredovanje – već otrov. Za te devojke, obrok je bio i posao i presuda. I čast, kako se tada govorilo.
Za grupu mladih žena u nacističkoj Nemačkoj, to nije bio film ni san, već svakodnevica. Tokom poslednje dve godine Drugog svetskog rata, one su bile Hitlerove degustatorke – službenice Trećeg Rajha čiji je zadatak bio da probaju svaki obrok namenjen fireru, pre nego što bi on seo za sto. Njihov život bio je spoj časti, užasa i apsurda. Jer biti izabran da jedeš za Hitlera smatralo se nekom vrstom odanosti i patriotizma – ali u stvarnosti, svaka večera je mogla biti njihova poslednja.
Dugo čuvana tajna
Dugo se nije znalo gotovo ništa o ovim ženama. One su nestale u senkama istorije, bez zapisa, fotografija ili svedočenja. Sve dok se 2013. godine nije oglasila jedna od njih – Margo Volk, tada 95-godišnjakinja iz Berlina, koja je odlučila da progovori za nemački časopis Der Spiegel.
Margo je bila mlada devojka kada je dobila poziv da radi u blizini Hitlerovog istočnog štaba, poznatog kao Vučja jazbina (Wolfsschanze), u šumi istočne Pruske, na današnjoj teritoriji Poljske. Tamo je Hitler proveo veći deo rata, okružen generalima, stenografima, telohraniteljima – i, naravno, timom kuvara i degustatorki.
„Morale smo da probamo svaki obrok pre nego što bi ga firer pojeo“, pričala je Volk.
„Hrana je uvek bila dobra – povrće, pirinač, testenina, egzotično voće. Sve vegetarijanski, jer Hitler nije jeo meso. Ali iako je bila ukusna, jeli smo u strahu.“
Njih petnaestak bilo je raspoređeno po smenama. Svaki obrok je morao da se pojede u potpunosti, a zatim bi čekale sat vremena – da vide da li će neka od njih pokazati znake trovanja.
„Neke devojke bi plakale dok jedu“, prisećala se Margo. „Plašile smo se, ali morale smo da pojedemo sve. Ako bismo preživele taj sat, znale smo da smo sigurne – bar do sledećeg obroka.“
Između luksuza i straha
U poređenju s većinom nemačkog stanovništva 1944. godine, degustatorke su imale izvesnu prednost – redovne obroke, krov nad glavom i toplotu u sobama.
Ali to je bio luksuz u zamci: između svakog ručka i večere, devojke nisu imale nikakav zadatak osim da čekaju. Čekanje je bilo njihov život.
„Da bi preživele, morale su da nastave da se ponašaju kao devojke“, objašnjava američka spisateljica Mišel Kolos Bruks, autorka pozorišne predstave Hitler’s Tasters, koja se bavi ovom temom.
„Razgovarale su o ljubavi, o filmovima, o modi. Poneke su se zaljubljivale u oficire. Poneke su maštale o budućnosti koja se nikada neće dogoditi.“
Ali njihova budućnost bila je kratka. Kada su sovjetske trupe počele da napreduju ka Hitlerovom bunkeru, većina degustatorki je nestala. Pretpostavlja se da su ih sovjetski vojnici streljali.
Margo Volk je bila jedina koja je preživela, jer ju je jedan nemački oficir uspeo da ukrca u voz koji je bežao ka Berlinu.
Od stvarnosti do pozorišne scene
Mišel Kolos Bruks, autorka pomenute predstave, saznala je za ovu priču sasvim slučajno – na aerodromu, u razgovoru sa kolegom piscem koji je samo usput spomenuo „žene koje su probale Hitlerovu hranu“.
„Rekla sam mu: ako ti to nećeš napisati, ja hoću“, ispričala je Bruks. Predstava Hitler’s Tasters premijerno je izvedena u SAD, i ubrzo postala hit u nezavisnim pozorištima.
Zanimljivo je da Bruks nije odlučila da napravi istorijsku dramu, već crnu komediju. U njenoj verziji, degustatorke su prikazane kao današnje tinejdžerke – plešu uz pop muziku, prave selfije, pričaju o Franku Sinatri, Klarku Gejblu i – na trenutke – o samom Hitleru.
„Htela sam da prikažem koliko su one slične današnjim devojkama“, kaže Bruks. „Zaljubljene, zbunjene, ponekad glupe, ponekad hrabre. Samo što je njihovo odrastanje bilo u epicentru zla.“
Iako se mnogi pitaju da li je u redu smejati se temi koja uključuje Hitlera, rat i smrt, Bruks smatra da je crni humor način da se razbije strah. „Smeh oduzima moć fašizmu. Kad se smeješ zlu, ono gubi deo svoje snage.“
Čin preživljavanja
Iza ove neobične epizode istorije stoji dublje pitanje: kako se zlo normalizuje? Kako obični ljudi – mlade žene, učenice, domaćice – postaju deo mašinerije koja podržava diktatora?
Degustatorke nisu ubijale. Nisu učestvovale u borbama ni u zločinima.
Ali su, svesno ili ne, čuvale život čoveka koji je ubijao milione.
Margo Volk je o tome govorila s tugom i krivicom.
„Nisam imala izbora“, rekla je. „Ako bih odbila, poslali bi me u logor. Ali i dalje sam jela, i dalje sam živela, dok su drugi umirali.“
To je bila njena kazna – da preživi i pamti.
Priča koja se i danas ponavlja
Predstava Hitler’s Tasters danas se igra u mnogim američkim gradovima i služi kao ogledalo savremenom svetu – jer pitanje nije samo istorijsko.
Kako mladi ljudi reaguju na autoritet? Kako se manipuliše nevinima? Koliko daleko ide poslušnost kad se prerušava u patriotizam?
Bruks to svodi na jednostavnu misao: „Smešne su, slatke, plašljive – ali i zastrašujuće u svojoj pokornosti. I to je poenta. Nisu čudovišta. One su mi.“
Sećanje na one žene koje su nestale
Od svih devojaka koje su svakog dana rizikovale život probajući firerovu hranu, imena većine nikada nisu zabeležena. Njihove fotografije ne postoje. Njihove porodice verovatno nikada nisu saznale kako su umrle. Ali zahvaljujući Margo Volk – jednoj od njih – svet zna da su postojale.
One nisu bile heroji, ali ni krivci. Bile su samo devojke koje su jeli u strahu, dok se rat raspadao oko njih. I svaka njihova večera bila je lekcija iz apsurda istorije: da i u najmračnijim vremenima, obični životi mogu postati oruđe politike i moći.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
