Hana Arent rođena je 1906. godine u Hanoveru, u jevrejskoj porodici. Još kao tinejdžerka okrenula se filozofiji, a kasnije je studirala kod Martina Hajdegera, sa kojim je bila i u emotivnoj vezi. Uspon nacista i dolazak Adolfa Hitlera na vlast 1933. godine primorali su je da sa majkom napusti Nemačku i ode u Pariz. Nekoliko godina kasnije, rat je zahvatio čitavu Evropu, a milioni Jevreja završili su u logorima smrti.
Nakon nacističke okupacije Francuske 1940. godine, uspela je da se domogne SAD, gde će napisati esej „Mi, izbeglice“ – potresno svedočanstvo o tome šta znači izgubiti državu, identitet i sigurnost.
Hana Arent o teoriji totalitarnog poretka
Knjiga Izvori totalitarizma, objavljena 1951. godine, bavi se mehanizmima nacističke Nemačke i staljinističkog Sovjetskog Saveza. Arent analizira režime čiju suštinu čine masovna mobilizacija, tajna policija, proizvoljna hapšenja, logori, teror i koncentracija moći u rukama jedne ličnosti i jedne partije.
Pisala je i o „običnim ljudima“, službenicima u aparatu vlasti koji su, kako su govorili, „samo obavljali svoj posao“. Upravo taj izraz ona je sveobuhvatno opisala pojmom koji će izazvati ogorčenje dela javnosti – banalnost zla. Mnogi su je zbog toga optuživali da relativizuje zločine i olakšava krivicu počinilaca.
Smrt i nasleđe
Hana Arent umrla je 4. decembra 1975. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, zemlji u koju je izbegla tokom Drugog svetskog rata.
Od tada do danas – pola veka istorije. Nestao je Sovjetski Savez, Nemačka je ponovo ujedinjena, Kina je postala globalni rival Americi, svet je prošao kroz ratove na Balkanu, Bliskom istoku i u Africi. Međutim, rečenice Hane Arent deluju kao da su pisane za današnje vreme.
„Najpovoljnije tlo za totalitarnu vlast nisu ideološki fanatizovani ljudi, već oni koji više ne razlikuju stvarnost od izmišljotine i istinu od laži“, pisala je.
Građani kao tihi saučesnici
Smatrala je da su oslonac takvih sistema upravo pasivni građani – politički nezainteresovani, često apstinenti na izborima, ljudi koji nisu bili članovi partija, ali su dopuštali da se stvari odvijaju mimo njihove volje.
Još tridesetih godina dvadesetog veka opisivala je stanje kolektivne dezinorijentisanosti – osećaj da pojedinac više ne pripada svetu kojem živi. Taj osećaj, tvrdila je, čini ljude izuzetno podložnima propagandi i lažima.
Svaki put kada dođe do urušavanja demokratije, Arent se ponovo čita. Nakon pobede Donalda Trampa na američkim izborima 2016, prodaja njene knjige Izvori totalitarizma naglo je skočila u SAD.
Hana Arent o Ajhmanu i „banalnosti zla“
Njena knjiga Ajhman u Jerusalimu i danas izaziva kontroverze.
Adolf Ajhman, visoki oficir SS-a, bio je odgovoran za organizaciju deportacije miliona Jevreja u logore smrti. Arent je izveštavala sa suđenja 1961. godine.
Ono što ju je zapanjilo nije bila monstruoznost optuženog, već upravo suprotno – potpuna odsutnost lične demonizacije. Ajhman nije delovao kao čudovište, govorio je lepo, ponašao se kao činovnik, tvrdio da je radio ono što je morao.
Za Hanu Arent to je bilo otkrovenje: zlo ne nastaje samo iz mržnje, već iz odsustva mišljenja. Totalitarni sistemi ljude pretvaraju u delove mašinerije i brišu im ličnu odgovornost.
Ajhman je pogubljen 1962. godine.
Kontroverze koje ne blede
Arent je bila kritikovana i zbog svojih stavova o borbi Afroamerikanaca za građanska prava. Protivila se prisilnoj integraciji škola uz policijsku pratnju, a pojedine njene izjave danas bi se smatrale duboko problematičnim.
Zbog toga njeno delo nije neprikosnoveno, ali je nezaobilazno. I posle pola veka, njene reči odzvanjaju jače nego ikad.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
