Širom Evrope 11.11. obeležava kraj Prvog svetskog rata, poznat kao Dan primirja. Ove godine se u Srbiji obeležava 13. put kao državni praznik, a centralne ceremonije u Beogradu održaće se na više lokacija.
Istorijski značaj datuma
Primirje između Centralnih sila i Antante potpisano je 11. novembra 1918. godine u Kompjenju u Francuskoj, a stupilo je na snagu tačno u 11 časova. Taj trenutak označio je kraj ratovanja na Zapadnom frontu, a upravo zbog ovog vremena se često koristi fraza „u jedanaestom satu jedanaestog dana jedanaestog meseca“.
Godinu dana kasnije, kralj Džordž V zatražio je od britanske javnosti da u 11 časova održi minut tišine u znak sećanja na trenutak kada su topovi utihnuli. Odatle je nastala tradicija Dana primirja kao dana sećanja na kraj Velikog rata i izgubljene živote.
U SAD je prvi Dan primirja proglašen 1919. godine, dok ga je Kongres zvanično priznao 1926. godine. U Francuskoj je praznik postao zvaničan 1924. godine, a ceremonije širom sveta uključuju minut tišine u 11 časova, tradiciju koja traje i danas.
Dan primirja u Srbiji
U Srbiji je ovaj dan prvi put obeležen 1919. godine u okviru nezvaničnih ceremonija, uključujući parade i polaganje venaca na grobove oslobodilaca. Godinu dana kasnije, ukazom je 11. novembar proglašen neradnim danom i zvaničnim praznikom u Kraljevini SHS.
Tradicionalno, učesnici ceremonija nose cveće koje simbolizuje sećanje i tugu: u engleskom govornom području crvene makove, dok su u Francuskoj i Belgiji to plave različke. U Srbiji, simbol praznika je Natalijina ramonda, poznata i kao „cvet-feniks“, biljka koja uspeva u teškim uslovima i ponovo ozeleni nakon suše.
Amblem praznika u Srbiji kombinuje motiv Albanske spomenice – dvobojna traka koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta – podsećajući na istorijske borbe srpske vojske na Kajmačalanu i druge herojske trenutke tokom Prvog svetskog rata.
Albanska spomenica
Albanska spomenica uvedena je 1920. godine kao sećanje na teške prelaze srpske vojske kroz Albaniju tokom 1915. godine. Pravo na odlikovanje imali su svi učesnici, uključujući i strane vojne misije koje su pratili srpsku vojsku.
Spomenica je imala oblik dvoglavog orla sa srpskim grbom, a na medaljonu se nalazio profil Aleksandra Karađorđevića uz natpis „Svojim ratnim drugovima Aleksandar“. Na poleđini stoji: „Za vernost otadžbini“. Odlikovani su bili oficiri, podoficiri, kaplari, vojnici i sveštenici, ukupno 142.148 pripadnika. Posebna naredba iz 1940. godine proširila je odlikovanje i na pripadnike crnogorske vojske koji su bili angažovani na Solunskom frontu.
Dan primirja: sećanje na kraj rata
Dan primirja nije samo prilika za sećanje na kraj Velikog rata, već i na hrabrost i žrtvu srpske vojske. Simboli poput Natalijine ramonde i Albanske spomenice podsećaju na trajne vrednosti strpljenja, otpornosti i patriotizma, dok rituali minut tišine i polaganje venaca povezuju generacije u zajedničkom sećanju na istorijske događaje.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
