Profesor Dragan Delić, penzionisani redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, dugogodišnji je istraživač i praktičar koji se bavi unapređenjem zdravstvenog sistema Srbije. U intervjuu za list Danas, on analizira ključne izazove koji dovode do dugih lista čekanja, posebno za ortopedske operacije kolena, ali i predlaže rešenja koja bi mogla olakšati situaciju.
Finansiranje, nedostatak kadra i starija populacija
Prema Deliću, osnovni razlozi za dugotrajna čekanja u srpskim bolnicama leže u kombinaciji tri faktora: nedovoljnom finansiranju sistema, povećanom broju pacijenata, posebno starijih sa hroničnim bolestima, i nedostatku kvalifikovanog medicinskog kadra. Profesor ističe da Srbija po glavi stanovnika izdvaja znatno manje novca za zdravstvo u odnosu na evropski prosek, a još manje u poređenju sa razvijenim zemljama poput Norveške.
Smanjenje broja specijalista dodatno pogoršava problem. Od 2011. godine, broj lekara specijalista u Srbiji smanjen je za oko 1.800, a specijalizacije često nisu dovoljno kvalitetno organizovane da bi pripravnici mogli samostalno obavljati složene procedure, poput operacija kolena. Profesor napominje da je nerealno očekivati da se ove operacije rade isključivo u većim centrima, dok manje klinike ostaju nedovoljno opremljene i kadrovski oslabljene.
Demografski trendovi takođe igraju značajnu ulogu. Broj stanovnika starijih od 65 godina u poslednjoj deceniji povećan je za oko pet procenata, što automatski dovodi do veće učestalosti hroničnih bolesti i veće potrebe za medicinskim intervencijama.
Nedostatak javne rasprave i položaj pacijenata
Profesor Delić primećuje da su liste čekanja često više predmet političkih rasprava nego stručne debate. Po njegovim rečima, među lekarima i čak profesorima medicinskih fakulteta postoji oblik “zavere ćutanja” – sistem ne nagrađuje kreativnost, odgovornost i kvalitet rada, a kontrole su često nedovoljne da spreče etičke propuste.
Ipak, naglašava da su pacijenti uvek u pravu kada izražavaju nezadovoljstvo. „Pacijenti su u podređenom položaju i zaslužuju svaku pomoć“, ističe Delić. Istovremeno, smatra da bi pacijenti trebali preuzeti deo odgovornosti za svoje zdravlje kroz preventivne mere i edukaciju.
Moguća rešenja i preventivni pristup
Za smanjenje dugih lista čekanja profesor predlaže sistemske promene: povećanje budžeta za zdravstvo, proširenje broja operacionih sala i modernizaciju opreme, bolju organizaciju rada i zapošljavanje dodatnih ortopeda i hirurga. Takođe, ističe važnost saradnje sa privatnim klinikama i vojnim zdravstvom kroz ugovore sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, kako bi se formirao jedinstven i efikasan sistem.
Delić posebno upozorava na zanemarivanje preventive. Prema njegovim rečima, čak 85% smrtnih slučajeva u Srbiji povezano je sa preventabilnim hroničnim bolestima. Preventivni pregledi često se ne sprovode sistematski, već su dostupni na neformalnoj osnovi, dok bi primarna zdravstvena zaštita trebalo da preuzme glavni zadatak njihove implementacije u okviru zakonskih okvira.
Kobinacija mera za funkcionalan sistem
Profesor Delić jasno ukazuje da se problemi dugih lista čekanja ne mogu rešiti ad hoc merama. Potrebna je kombinacija finansijskog ulaganja, kadrovskih rešenja i strateške preventive kako bi srpski zdravstveni sistem bio funkcionalan, efikasan i pravedan prema pacijentima svih uzrasta.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
