Nobelovac Džozef Stiglic je dao intervju koji je prvobitno objavljen u OKO magazinu, a ovde prenosimo najzanimljivije detalje u adatpiranoj i originalnoj formi za Naslovnicu.
Stiglic ne govori o povratku starim modelima, već o potrebi za novom ekonomskom arhitekturom u kojoj tržište, država i društvo funkcionišu zajedno. Neoliberalizam, kaže, više nema odgovore – ali svet još traži hrabrost da to i prizna.
Kako danas, sa distance od gotovo dve decenije, gledate na 2008. godinu i veliku finansijsku krizu?
– Ta kriza je bila prelomni trenutak. Ne samo ekonomski, već ideološki. Pokazala je da neoliberalni model nije ispunio obećanja. Obećavao je rast i prosperitet za sve, a proizveo je sporiji rast i drastičnu nejednakost. Problem je što nas ta kriza, suštinski, nije ničemu naučila.
Da li to znači da je neoliberalizam završena priča?
– Rekao bih da je poput zombija: mrtav je, ali i dalje luta. I dalje ima političare i ekonomiste koji se ponašaju kao da poslednjih 45 godina ne postoji. Taj eksperiment je trebalo da dovede do „slivanja bogatstva naniže“, ali se dogodilo suprotno – bogatstvo se koncentrisalo na vrhu.
Koliko se svet promenio od tada?
– Drastično. Pre 2008. dominirala je ideja nezaustavljive globalizacije. Posle toga počinje deglobalizacija, koju su ubrzali Tramp, pandemija, rat u Ukrajini i rast rivalstva SAD i Kine. Svet danas funkcioniše po potpuno drugačijim pravilima.
Gde je u svemu tome Evropa?
– Evropa je ekonomski snažna, ali politički i tehnološki previše zavisna. Zavisi od američke vojne industrije i američkih tehnoloških platformi. To je opasno, posebno kada SAD vode lideri koji tu moć ne koriste odgovorno. Evropi je potrebna veća strateška autonomija.
Kako ocenjujete ekonomske eksperimente savremenih populista – Mileja u Argentini i Trampa u SAD?
– Milej sprovodi politiku koja privremeno izgleda uspešno, ali dugoročno gura zemlju u još dublje siromaštvo i dugove. Tramp, s druge strane, nema koherentnu ekonomsku strategiju. Njegove odluke se zasnivaju na frustracijama i pogrešnim uverenjima, ne na ekonomskoj logici.
Tramp se često predstavlja kao zaštitnik američke industrije. Da li carine to zaista jesu?
– Ne. Carine plaćaju građani. One povećavaju troškove života i štete sektorima u kojima je Amerika zaista jaka – obrazovanju, turizmu, tehnologiji. Paradoksalno, on potkopava ono što čini osnovu američke ekonomske moći.
Tokom kovid pandemije država je imala ključnu ulogu. Da li je to dokaz da tržište nije dovoljno?
– Apsolutno. Bez državnih ulaganja ne bismo imali RNK vakcine. Vlade su finansirale istraživanja, preuzele rizik i omogućile brz odgovor. Ideja da je država prepreka razvoju jednostavno ne stoji.
Inflacija se često pripisuje državnoj potrošnji tokom pandemije. Da li je to tačno?
– Ne. Inflaciju su izazvali prekidi lanaca snabdevanja i nagle promene u potražnji. To nije bila klasična „inflacija pregrejane tražnje“, već posledica globalnog šoka.
U novoj knjizi „Put ka slobodi“ tvrdite da nam treba više države. Kako to zvuči u postsocijalističkim zemljama poput Srbije?
– Kada kažem „više države“, ne mislim na povratak planske privrede. Mislim na pametniju, efikasniju državu nego u neoliberalnoj eri. Država treba da investira u obrazovanje, tehnologiju, infrastrukturu i da gradi institucije koje ograničavaju korupciju.
Kritični ste i prema MMF-u i Svetskoj banci. Zašto?
– Njihov fokus je predugo bio na štednji, a premalo na rastu. Fiskalna disciplina je važna, ali bez investicija u razvoj ona vodi stagnaciji. Grčka je najbolji primer koliko dugotrajne posledice takva politika može imati.
Da li globalizacija ima pobednike?
– Kina je najveći primer. Izvukla je stotine miliona ljudi iz siromaštva, investirala u obrazovanje i danas ima komparativnu prednost u znanju, ne u jeftinoj radnoj snazi. To se ne bi dogodilo bez globalizacije, ali ni bez snažne državne strategije.
Dugo ste važili za „autsajdera“ u ekonomiji. Da li vam je vreme konačno stiglo?
– Nažalost, stiglo je zato što su problemi koje sam godinama isticao – nejednakost, politička polarizacija, krhkost demokratije – postali očigledni svima. Voleo bih da nisam bio u pravu, ali jesam.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
