Glumac Sergej Trifunović, poznat po angažmanu u društvenim i humanitarnim pitanjima, ovog meseca se našao u fokusu domaće publike zbog filma „Karmadona“. Na premijeri u Sava centru, pred domaćom publikom, govorio je o ulozi misterioznog Glasa, satirično-horor trileru koji je osvojio brojne nagrade na festivalima širom sveta.
Kako je bilo igrati ulogu Glasa u „Karmadoni“, lik koji publika nikada ne vidi?
– Ovo je za mene jedno posebno iskustvo. Igram jednu od ključnih uloga, ali sam nevidljiv – publika me čuje, ali ne vidi. Moj zadatak je da kroz ton, intonaciju i ritam prenesem sve karakteristike lika: njegove namere, emocije i odnos prema glavnoj junakinji. Aleksandar Radivojević me je izveo iz zone komfora i tražio da probam stvari koje ranije nisam radio. To je bio izazov, ali i privilegija – pravo glumačko putovanje.
Šta bi vas fasciniralo kao običnog gledaoca?
– Pre svega, priča. Ona je istovremeno lokalna i univerzalna. „Karmadona“ prikazuje društvo kroz satiru i horor, ali i kroz slojevitu naraciju koja se igra sa moralom, pravdom i posledicama naših dela. Možda je film i nastavak onog što je „Srpski film“ započeo – suočava nas sa zlom koje prepoznajemo u društvu.
Kako vidite ulogu kulture i umetnika danas, u odnosu na vlast?
– Današnja vlast tretira kulturu kao neprijatelja, dok su prethodne barem razumele njen značaj. Kultura je žilava, umetnici su žilavi, i nijedna diktatura nikada nije uspela da je potpuno pobedi. Borba umetnika, studenata i građanskih inicijativa pokazuje da se protiv sistema može reagovati, ali je važno sabrati snage i raditi zajednički, a ne pojedinačno.
Koliko je „Karmadona“ politički angažovan film?
– Film direktno udara u stvarnost, ali na način koji nije doslovan. Satira i horor su sredstva da se prikažu društvene mane, a lik Glasa simbolizuje kontrolu i uticaj koji deluje iza scene – to je metafora moći koja utiče na naše živote.
Kako komentarišete popularnost horor žanra kod nas?
– U uređenim društvima horor je zabava. Ovde živimo horore svakodnevno, pa filmovi tog žanra reflektuju našu realnost. Publika se prepoznaje u strahu i apsurdu, što daje dodatnu snagu filmu.
Koja je poruka gledalcu?
– „Karmadona“ vas tera da se smejete i plašite istovremeno, ali izađete sa osećajem hrabrosti i optimizma. Glas može da vodi priču, ali publiku podseća da pravda uvek može stići do svojih meta – ponekad na neočekivan način.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
