U slučaju ubistva beogradskog novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud Srbije utvrdio je da je Apelacioni sud u svojoj presudi značajno povredio zakon, oslobađajući bivše pripadnike Državne bezbednosti optužene za likvidaciju.
Prema presudi Vrhovnog suda, do bitne povrede zakona došlo je u dva ključna segmenta – u optužnici i tokom samog suđenja, posebno u vezi sa iskazima ključnih svedoka, zaključuje Milana Milošević u autorskom tekstu za Nedeljnik.
Ključni svedok Milorad Ulemek Legija, označen inicijalom BB, u oslobađajućoj presudi Apelacionog suda naveden je kao da „nije ostao pri svom ranijem iskazu“ pred Tužilaštvom za organizovani kriminal iz 2014. godine. Međutim, zapisnici sa suđenja pokazuju suprotno – Legija je dosledno potvrdio sve prethodne izjave i na pretresu 2016. pred Specijalnim sudom, ali i 2023. pred Apelacionim sudom.
Slična situacija bila je i sa još četiri svedoka – Aleksandrom Simovićem (VV), Milošem Simovićem (GG), Dejanom Milenkovićem Bagzijem (DD) i Miladinom Suvajdžićem zvanim Đura Mutavi (ĐĐ). Vrhovni sud je istakao da je obrazloženje Apelacionog suda u „značajnoj kontradikciji“ sa sadržajem zapisnika, što je uticalo na nepravilan ishod suđenja.
Legijina verzija događaja
Ulemek je u iskazu iz 2014. naveo da je 1999. godine bio komandant Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti (JSO RDB) i da se tokom NATO bombardovanja nalazio na Kosovu i Metohiji. Po dolasku u Beograd, preko helikoptera, Legija je došao do sedišta službe na Kneza Miloša, gde je u kancelariji Franka Simatovića zatekao Radomira Markovića.
Marković je tada zatražio da Jedinica preuzme „poseban zadatak“ – uklanjanje lica koje ozbiljno ugrožava bezbednost države. U žargonu službe, „uklanjanje“ je označavalo fizičku eliminaciju, odnosno likvidaciju. Legija je naglasio da nije bio upoznat o kojem licu je reč, niti je o tome konsultovao bilo koga.
Jedan od najsnažnijih trenutaka u svedočenju bio je kada mu je Marković precizirao operativce koji će učestvovati u zadatku – „ova dvojica Radonjinih što su ubili Ćuruviju“. Legija je bio zatečen ovim podatkom i shvatio ga kao signal da je uključen u dublju priču i odgovornost u službi.
On je takođe istakao da je znao ko je Slavko Ćuruvija, ali da je saznanje o njegovom ubistvu verovatno došlo iz medija. Povezao je Ćuruviju i ranije obezbeđenje koje je njegova privatna agencija „Alfa tim sekjuriti“ pružala, dodajući da je razlika između tadašnjeg i poslednjeg obezbeđenja značajna.
Koordinacija operacije
Legija je poznavao Miroslava Kuraka i Ratka Romića od ranije, uključujući i profesionalne kontakte unutar Službe. U njegovom iskazu, Radomir Marković je 2002. godine tražio da se organizuje ubistvo Kuraka, kao mere za „zaštitu države i interesa službe“. Legija je, prema sopstvenom priznanju, posredovao u koordinaciji operacije, ali je kasnije odlučeno da se likvidacija odloži.
Apelacioni sud i oslobađajuća presuda
Ulemek je objasnio da danas, stariji i iskusniji, nema lični interes u svedočenju i da je sve vreme analizirao događaje. Smatra da je Ćuruvija ubijen iz privatnog interesa, a ne zbog stvarne ugroženosti države, te da je Služba i Jedinica zloupotrebljena u ovom slučaju.
Vrhovni sud je, stoga, naložio da se ispita pravilnost oslobađajuće presude Apelacionog suda, uzimajući u obzir doslednost iskaza svedoka i zapisnika sa suđenja.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
