Vladajuća većina u Skupštini Srbije pokrenula je hitnu proceduru za usvajanje paketa izmena pet ključnih pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Dok vlast tvrdi da je cilj jačanje efikasnosti i transparentnosti pravosuđa, opozicija i deo stručne javnosti upozoravaju da se radi o pokušaju stavljanja tužilaštva i sudova pod političku kontrolu.
Predlog obuhvata izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, kao i Zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala.
Sukob dva narativa zakona
Mrdić, koji je i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, poručuje da su promene neophodne kako bi se, kako kaže, „pravosuđe vratilo državi i građanima“ i oslobodilo uticaja „otuđenih centara moći“. Njegove izjave, međutim, nailaze na snažan otpor opozicije, koja tvrdi da se iza pravne terminologije krije politička namera – pre svega slabljenje Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK).
Opozicioni poslanici smatraju da je TOK na udaru jer vodi istrage protiv visokih državnih funkcionera i članova SNS-a, uključujući slučajeve povezane sa padom nadstrešnice u Novom Sadu i projektom Generalštab.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u fokusu
Posebnu pažnju izazvali su amandmani koji se odnose na status tužilaca privremeno upućenih na rad u TOK. Prema tim izmenama, njihovo angažovanje bi prestalo u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu.
Iz Komiteta pravnika za ljudska prava upozoravaju da bi to praktično prepolovilo kapacitete TOK-a i usporilo ili onemogućilo vođenje najosetljivijih postupaka. Slično upozorenje stiglo je i iz samog Tužilaštva za organizovani kriminal, koje je saopštilo da bi usvajanje ovih izmena imalo „teške i dalekosežne posledice po vladavinu prava“, uz ocenu da bi najveću korist imali okrivljeni.
Mrdić, s druge strane, odbacuje tvrdnje da želi ukidanje TOK-a, navodeći da se radi o unapređenju transparentnosti i efikasnosti.
Promene u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal
Jedna od ključnih novina odnosi se i na Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje bi po predlogu zakona postalo odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Time bi se promenio način izbora rukovodioca tog tužilaštva i lanac odgovornosti.
Pravni stručnjaci upozoravaju da bi ove izmene dodatno ojačale ulogu glavnog tužioca VJT u Beogradu Nenada Stefanovića, dok bi se istovremeno smanjila ovlašćenja vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Kritičari tvrde da se time sužava institucionalna zaštita samostalnosti tužilaca, naročito u predmetima koji se odnose na internet, proteste i politički osetljive slučajeve.
Slabljenje Visokog saveta tužilaštva
Predložene izmene dodatno menjaju ulogu Visokog saveta tužilaštva, koji više ne bi odlučivao o prigovorima tužilaca na postupanje rukovodilaca. O tim prigovorima bi ubuduće odlučivali šefovi viših tužilaštava, što, prema ocenama stručnjaka, otvara prostor za hijerarhijski pritisak i politički uticaj.
Sudska mreža i projekat EXPO
U okviru paketa zakona predviđene su i promene sudske mreže, uključujući podelu Trećeg osnovnog suda u Beogradu i formiranje novog suda nadležnog za područje Surčina. Zvanično obrazloženje je prilagođavanje sudske mreže budućim potrebama, posebno zbog organizacije međunarodne izložbe EXPO 2027.
Kritičari, međutim, smatraju da je reč o preraspodeli nadležnosti sa ciljem kontrole budućih predmeta povezanih sa velikim infrastrukturnim projektima, poput izgradnje Nacionalnog stadiona.
Politička, a ne samo pravna borba
Iako su formalno predstavljeni kao reformski, „Mrdićevi pravosudni zakoni“ otvorili su duboku političku i institucionalnu raspravu o stanju vladavine prava u Srbiji. Dok vlast insistira na efikasnosti i reformama, opozicija i deo pravne struke upozoravaju da bi usvajanje ovog paketa moglo dugoročno oslabiti nezavisnost pravosuđa i dodatno centralizovati moć u rukama izvršne vlasti.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
