Nacrt predloga izmene Krivičnog zakonika predviđa uvođenje novog krivičnog dela – obljube bez pristanka, za koje je predviđena blaža kazna zatvora u rasponu od tri do 12 godina. Ova ideja izazvala je burne reakcije feminističkih organizacija i dela javnosti, jer postoji bojazan da bi novo delo moglo zameniti postojeću definiciju silovanja i time otežati procesuiranje počinilaca.
U praksi, „obljuba bez pristanka“ bi se odnosila na slučajeve u kojima žrtva nije pružila otpor, a predviđene kazne bile bi niže od kazni za silovanje, koje se kreću od pet do 15 godina, dok u najtežim slučajevima, kada je žrtva preminula, kazna može biti doživotna.
Pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović objašnjava da je država dužna da uskladi definiciju silovanja sa međunarodnim konvencijama, ali upozorava da predloženo rešenje može biti kontraproduktivno. „Dosadašnja definicija silovanja podrazumevala je upotrebu sile ili pretnju, što je značilo da žrtva mora pružiti otpor. Ako to ne učini, praksa je često tumačila da je saglasna. Takva zastarela definicija bila je prisutna u većini evropskih zemalja, zbog čega je Evropski sud za ljudska prava ocenio da nije adekvatna“, kaže Macanović.
Ona podseća da je Ministarstvo pravde pokušalo da uvede „obljubu bez pristanka“ još 2016. godine, ali je predlog povučen. „Sada, posle devet godina, isti predlog se ponovo pojavljuje. Hrvatska je uvela ovo delo 2012. u skladu sa Istanbulskom konvencijom, ali ga je 2019. ukinula zbog problema u primeni – slučajevi koji bi se kvalifikovali kao silovanje prelazili su u blažu kategoriju“, objašnjava Macanović.
Po njenom mišljenju, ovakva izmena zakona predstavlja „kukavičje jaje“ koje pod maskom usklađivanja sa konvencijama ustvari favorizuje počinioce silovanja. Žrtve pritom ne bi doživele nikakvo olakšanje u proceduri, već bi mogle da budu suočene sa blažim kaznama počinilaca, dok se ozbiljniji oblici seksualnog nasilja ne bi adekvatno sankcionisali.
Dragana Rakić, zamenica predsednika Demokratske stranke, ocenjuje da u društvu gde su žene izložene maltretiranju prilikom prijavljivanja nasilja, predlog uvođenja „obljube bez pristanka“ šalje jasnu poruku da njihova prava nisu dovoljna i da se „ne“ može smatrati konačnim. „Ne postoji blaži oblik silovanja – svaki seksualni čin bez slobodnog pristanka je silovanje. Relativizacija definicije nije pravna reforma, već privilegovanje počinilaca“, navodi Rakić.
Prema važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije, silovanje je definisano kao obljuba ili sa njom izjednačen čin izvršen upotrebom sile, pretnjom ili zloupotrebom bespomoćnog stanja žrtve. U poslednjim izmenama proširena je zaštita tako da se kao silovanje tretira i čin izvršen nad osobom koja nije u mogućnosti da pruži pristanak (npr. usled bolesti ili nesvestice).
Kazne za silovanje kreću se od tri do 12 godina, dok je za maloletne žrtve predviđena kazna od pet do 15 godina, a za decu mlađu od 14 godina od deset do 20 godina. Najteži oblici, uključujući silovanje od strane više počinilaca ili sa teškim posledicama po žrtvu, mogu biti kažnjeni i do četrdeset godina zatvora, pri čemu zakon omogućava i strože sankcionisanje ponovljenih dela ili dela sa naročito teškim posledicama.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
