Vlada planira izmene Krivičnog zakonika koje bi unapred definisale blokade saobraćajnica kao krivično delo, za koje bi predviđene bile i zatvorske kazne. Cilj, kako ocenjuju kritičari, je zastrašivanje građana koji već više od deset meseci protestuju protiv bezakonja.
Nacrt predloženih izmena, o kojem traje javna rasprava do 1. oktobra, uključuje i izmene člana 290. Dosad je taj član propisivao krivičnu odgovornost samo ako „postavljanje prepreka na saobraćajnicama ili zaustavljanje prevoznih sredstava ugrozi javni saobraćaj tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima“.
Predlog sada briše taj uslov i uvodi kaznu zatvora do godinu dana za svakoga ko postavlja prepreke na saobraćajnicama ili zaustavlja prevozna sredstva protivno propisima, bez potrebe da postoji stvarna opasnost. Građanske inicijative upozoravaju da bi tako svaka protestna blokada mogla biti tretirana kao krivično delo.
Ovo nije prvi pokušaj vlasti
Poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić naglašava da ovo nije prvi pokušaj vlasti da menja Krivični zakonik, ali ističe važnost reakcije civilnog društva dok predlog još traje u javnoj raspravi.
Organizacija Građanske inicijative smatra da je reč o ozbiljnom presedanu. „Vlast stvara pravni okvir za obračun sa građanima i studentima koji gotovo godinu dana mirno protestuju, a čije blokade su simbol borbe za odgovornost nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je život izgubilo 16 ljudi. Umesto da odgovorni snose posledice, menja se zakon kako bi se kaznili oni koji zahtevaju pravdu“, navode u saopštenju.
Oni dodaju da bi ovakve izmene mogle podstaći i nasilnike koji se vozilima zaleću u protestne skupove, jer bi građani koji učestvuju u blokadama unapred bili kriminalizovani.
Suzbijanje legitimnog prava na slobodu
Građanske inicijative ističu da država ne bi trebalo da sprečava mirna okupljanja, već da štiti pravo na njih. „Umesto odgovornosti, ovim izmenama se šalje poruka da je nasilje nad učesnicima blokada opravdano. Ljudi koji legalno protestuju sada bi mogli biti tretirani kao kriminalci“, navodi Jerinić.
Oni podsećaju da kriminalizacija blokada ne samo da predstavlja političku odmazdu, već i kršenje Ustava Srbije, koji u članu 54 garantuje slobodu okupljanja, kao i člana 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. „Nijedan zakon ne može ukinuti osnovno pravo građana da izraze nezadovoljstvo i zahtevaju pravdu. Iako vlast tvrdi da izmene služe radi usklađivanja sa praksom, jasno je da je cilj suzbijanje legitimnog prava na slobodu okupljanja“, naglašavaju iz Građanskih inicijativa.
Jerinić dodaje da iako se u Krivičnom zakoniku često donose izmene koje imaju opravdane razloge, uvek postoji rizik da se pod plaštom dobrih namera sakriju odredbe koje omogućavaju represiju.
Građanske inicijative pozivaju Ministarstvo pravde da povuče predlog i ističu: „Srbija ne sme postati zemlja u kojoj je pravo na mirne proteste zakonom zabranjeno. Građani koji traže pravdu nisu kriminalci – kriminalno je koristiti zakone da bi se ugušio glas naroda.“
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
