Navijači Crvene zvezde ne prestaju sa sramnim vređanjem najtrofejnijeg srpskog i evropskog trenera Željka Obradovića. Mučne scene koje dolaze od navijača crveno-belih traju skoro već deceniju. I sinoć je bilo isto u Areni, na derbiju ABA lige.
Još kada je Obradović dolazio u Beograd kao trener turskog Fenerbahčea, bio je izložen ličnim i gnusnim uvredama. S obzirom da je kao igrač, klubski i trener reprezentacije, dao izuzetan doprinos srpskom sportu, da je izuzetno poštovan od igrača, sportskih radnika i saradnika, može se shvatiti da uvrede dolaze isključivo iz razloga što je poznat kao veliki partizanovac. Sećamo se da je 2017. godine, kao trener Fenerbačea, prihvatio izvinjenje koje su mu tada uputili Dejan Radonjić, Nebojša Ilić i Nebojša Čović.
“Istina je, u svlačionicu je došao moj veliki prijatelj Dejan Radonjić, koji mi se izvinio i nemam šta da mu zamerim. Što se njega tiče, kao i meni, prioritet mu je bio vođenje utakmice”, rekao je tada Obradović. “Neša Ilić i Nebojša Čović su me pozvali telefonom. Sa njima imam izuzetno dobar odnos i oni nisu imali nikakve veze sa pogrdnim skandiranjem. Čak želim da im se ovom prilikom i zahvalim na tom gestu. Ponavljam, protivnik mora da se poštuje. Navijači su drugo, njihova uloga je drugačija, tribine im služe za to da se prazne i ja to razumem. Opet, smatram da na neki način mora da se reguliše da se akteri mečeva ne vređaju. Nikada ružno nisam govorio o Crvenoj zvezdi, u kojoj, kako u košarkaškom tako i u fudbalskom klubu, imam puno prijatelja. Mi sportski radnici moramo da apelujemo na navijače da se ne ponašaju nedolično. Celog života se borim sa tim da se ne vređa protivnik i mislim da sam mnogo puta to pokazao.”
Pored Dejana Radonjića, kasnije je izvinjenja prema Željku upražnjavao i novi trener Crvene zvezde, Duško Ivanović, koji je tokom više utakmica gestikulacijom zahtevao od navijača da prekinu sa sramnim vređanjem. Nećemo analizirati da li je na njega uticala jedna od tadašnjih Obradovićevih izjava, ali je više puta tokom utakmica pokušavao da pre svega obuzda nesportsku sramotu za Crvenu zvezdu. Željko Obradović je u tim vremenima isticao da ga boli što očigledno niko od ljudi iz Crvene zvezde nije učinio ništa da vređanja prestanu, barem gestikulacijom tokom utakmice, pa je izrazio sumnju da su uvrede unapred pripremljene.
Nijednom nikakav ružan gest nisam napravio kada sam dolazio u Srbiju sa svojim timovima, a viču mi ‘Željko Turčine…’. A veći sam Srbin od svih njih zajedno… Lako je ovde da se bude Srbin, budite veliki Srbi tamo gde sam ja bio veliki Srbin. Jedna stvar me najviše boli, što niko iz Zvezde nije reagovao na to. Mislio sam da su mi drugari, ali od večeras nisu. Ovo je bilo horsko pevanje, što znači da je pripremljeno.”
Povratkom Obradovića u Partizan, uvrede su postajale sve gnusnije, pa se u njima sada spominje i saobraćajna nesreća sa smrtnim ishodom, koju je još kao igrač doživeo Obradović. Nakon više decenija nasilja, poslednjih godina se konačno (u košarci) ukazala prilika da simipatizeri Zvezde i Partizana povedu decu na utakmice. Ipak svakom pristojnom čoveku postaje mučno da sluša uvrede upućene jednom velikanu, a naročito je izazovno deci objasniti ko su dobri momci u sportu: sportisti ili oni koji nisu sportisti? Sada je neprijatnost i izvinjenja nasledio trenutni trener Crvene Zvezde, Janis Sferopulos, koji je u nekoliko poslednjih utakmica izveo Obradovića iz Arene, štiteći ga svojim zagrljajem. Sferopulos dolazi iz Grčke u kojoj se čude mržnji prema Obradoviću.
“Slušajte, pre svega, znam koliko su bitne utakmice između Zvezde i Partizana i Partizana i Zvezde. Postoji duga istorija iza ta dva kluba, oni predstavljaju srpsku košarku mnogo godina i naravno, nisu samo ta dva tima, ali poslednjih godina je tako”, izjavio je nedavno Sferopulos. “Najvažnija stvar je da svi ljudi, navijači oba tima, shvate da je ovo samo sport. Da, ja želim da moj tim pobedi, a Obradović želi da njegov tim pobedi. Ali, ali na kraju dana potrebno je da budemo civilizovani, a ne nasilni. I da svi u trenerima vide dobar primer prema našoj deci. Ja sam stranac, ali znam koliko je ovo veoma važno za Srbiju kao zemlju. Predstavljam legendarni klub, ali želim da budem ispravan sve vreme”.
Verbalno nasilje skoro uvek preraste u fizičko nasilje, naročito ako je prećutkivano ili podsticano od strane najviših vrhova jednog društva, bilo da su oni politčiki, sportski, pravosudni, policijski, pa su tako nedavno navijači Crvene zvezde presreli rivalske navijače nakon utakmice sa Žalgirisom. Pored palica, kao oružje su koristili čak i sekire. Koju poruku šaljemo našoj deci? Da se u životu ugledaju na najtrofejnije sportiste ili na fantome koji sa sekirama trče po Novom Beogradu? Ne tako davno smo tamnopute košarkaše dočekivali u Beogradu sa oponošanjem majmunskim zvukova. I tada je pristojne ljude bilo sramota na tribinama, ali smo naposletku evoluirali. Sada su naši timovi afroameričkog porekla, pa nam izgleda ostaje samo da vređamo svoje. I to najbolje među nama.
