Bivši predsednik Evropske komisije i nekadašnji premijer Italije Romano Prodi upozorio je da bi slabljenje evropskih integracija moglo da ima istorijske posledice po ceo kontinent. U razgovoru održanom na konferenciji o budućnosti Evrope u Sijeni, Prodi je ocenio da Evropska unija prolazi kroz jednu od najvažnijih faza od svog osnivanja.
Prema njegovim rečima, naredna godina mogla bi da odredi pravac razvoja Evrope za decenije koje dolaze. Tokom 2027. godine na izbore izlaze građani Francuske, Italije, Španije, Poljske, Grčke, Finske, Estonije i Slovačke, odnosno oko dve trećine stanovništva Evropske unije.
„Nijedna država neće napustiti Evropsku uniju. Brexit je pokazao koliko je izlazak skup i politički komplikovan. Međutim, postoji druga opasnost – da Unija ostane formalno na okupu, ali da se pretvori u običnu zonu slobodne trgovine bez političke snage“, smatra Prodi.
On upozorava da bi takav scenario Evropu učinio nemoćnom u svetu koji se ubrzano menja.
Govoreći o međunarodnim odnosima, Prodi ističe da je Evropa danas suočena sa novom realnošću u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Kako kaže, vreme kada se podrazumevalo da su Evropa i Amerika prirodni saveznici zauvek pripada prošlosti.
„Evropa više ne može da računa na to da će Amerika automatski štititi njene interese. Bez obzira na to ko sedi u Beloj kući, evropske države moraju da razviju sopstvene kapacitete i preuzmu veću odgovornost za svoju bezbednost“, rekao je on.
Posebno naglašava potrebu za zajedničkom evropskom odbranom i upozorava da bi propuštanje sadašnjeg trenutka moglo dodatno da oslabi kontinent.
Ipak, Prodi veruje da talas nacionalizma i populizma koji poslednjih godina jača širom Evrope nije trajna pojava.
„Sve dok postoji Evropska unija, populizam je prolazna faza. Naša budućnost, ukoliko želimo da opstanemo, jeste evropsko jedinstvo“, poručio je.
Bivši predsednik Evropske komisije podseća da istorija poznaje mnoge civilizacije koje nisu uspele da odgovore na izazove svog vremena i koje su zbog toga nestale. Kao primere navodi antičke grčke gradove-države i renesansne italijanske državice koje su izgubile značaj pred većim i organizovanijim silama.
„Civilizacije mogu da umru. Zato je važno da evropski projekat ne dozvoli sebi stagnaciju i raspad“, upozorava Prodi.
Jedan od najvećih problema Evropske unije, prema njegovom mišljenju, jeste sistem jednoglasnog odlučivanja u ključnim oblastima. Takav model često dovodi do blokada i usporava donošenje odluka.
„Dok god insistiramo na jednoglasnosti, Evropa će ostati paralizovana. Potrebna nam je demokratskija Unija koja će biti sposobna da reaguje na izazove vremena“, ocenio je.
Kao dokaz da evropske integracije mogu da funkcionišu navodi evrozonu i Šengen, koji su nastali kao projekti manjeg broja država, da bi se kasnije proširili na veći deo kontinenta.
Prodi smatra da je pred Evropom dug proces izgradnje zajedničkog identiteta, ali veruje da je upravo to najveći politički eksperiment modernog doba.
„Evropska unija je prvi veliki politički projekat u istoriji koji se ne gradi ratovima i silom, već demokratskim pristankom građana. Zato za Evropu ne važi parola ‘ekonomija je najvažnija’, već ‘demokratija je najvažnija’“, rekao je.
Na kraju razgovora izneo je možda i najdramatičnije upozorenje.
„Ako dozvolimo da Evropa propadne, nećemo izgubiti samo jednu političku tvorevinu. Izgubićemo mnogo više od toga. Ako pustimo da nestane Evropa, nestaće i civilizacija kakvu poznajemo“, zaključio je Romano Prodi.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
