Nafta je poskupela zbog rata u Iranu, a sve to je ponovo otvorilo staru dilemu: da li je ovo trenutak kada svet definitivno okreće leđa fosilnim gorivima? Kao i mnogo puta ranije, odgovor koji se nameće u javnosti deluje jednostavno – više ulaganja u obnovljive izvore energije i brži prelazak na električne automobile.
Takva logika ima uporište. Kada cena goriva naglo raste, potrošači i države prirodno traže alternative koje nisu vezane za globalno tržište nafte. Električni automobili se u tom kontekstu nameću kao najvidljivije rešenje, jer obećavaju stabilnije troškove i manju zavisnost od geopolitičkih kriza.
Međutim, problem sa ovim pristupom je što često polazi od pretpostavke da je trenutna kriza trajna.
Pouke iz prethodnih energetskih šokova
Slični obrasci viđeni su i ranije. Tokom naftnih kriza sedamdesetih godina mnoge države su ubrzano menjale energetsku politiku, ulažući u alternativne izvore koji su tada delovali kao dugoročno rešenje. Ipak, kako su se tržišta stabilizovala, deo tih strategija izgubio je ekonomski smisao.
Isto se dogodilo i 2008. godine. Nagli rast cena goriva doveo je do promene ponašanja potrošača, koji su se okrenuli manjim i štedljivijim automobilima. Međutim, kada su cene nafte pale, tržište se relativno brzo vratilo prethodnim navikama.
Ovi primeri ukazuju na ključnu karakteristiku energetskih tržišta: kratkoročni poremećaji retko dovode do trajnih promena u potražnji.
Ograničenja trenutnog rasta električnih vozila
Rast interesovanja za električne automobile u ovakvim okolnostima ne mora nužno da znači dugoročnu transformaciju tržišta. Već početkom godine bilo je vidljivo da potražnja za ovim vozilima opada u trenutku kada nema dodatnog pritiska visokih cena goriva.
Jedan od razloga je i to što tržište električnih vozila i dalje u velikoj meri zavisi od državnih podsticaja. Kada se subvencije smanje ili ukinu, razlika u ceni i praktičnosti u odnosu na klasične automobile ponovo dolazi do izražaja.
U takvim uslovima, trenutni rast može se posmatrati više kao reakcija na krizu nego kao stabilan trend.
Perspektiva iz Srbije
U Srbiji je ova razlika još izraženija. Visoka cena novih električnih automobila, ograničena mreža punjača i struktura voznog parka, u kojem dominiraju starija vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, značajno usporavaju širu primenu ove tehnologije.
Za većinu vozača ključni faktor i dalje ostaje početna cena vozila, a ne dugoročna ušteda na gorivu. U takvom okruženju, čak i značajan rast cena nafte ne dovodi automatski do masovnog prelaska na električna vozila.
Šta nakon smirivanja krize
Ako se sukob stabilizuje i snabdevanje energentima normalizuje, realno je očekivati i postepeni pad cena nafte. U tom slučaju, deo potrošača će ponovo donositi odluke na osnovu neposrednih troškova, što ide u prilog klasičnim automobilima.
To ne znači da će električna vozila izgubiti značaj, već da njihov rast verovatno neće biti linearan niti direktno uslovljen kratkoročnim krizama.
Između dugoročnih ciljeva i kratkoročnih reakcija
Energetske tranzicije su po svojoj prirodi spore i zavise od tehnologije, infrastrukture i ekonomske održivosti. Krize mogu da ubrzaju određene procese, ali retko same po sebi menjaju tržište trajno.
Zato trenutni rast interesovanja za električne automobile treba posmatrati oprezno. Mnogo više od cene nafte, o njihovoj budućnosti odlučivaće razvoj tehnologije, državne politike i realna kupovna moć potrošača.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
