Bez kravate i sa osmehom, Kirijakos Micotakis pojavio se pred kamerama i izgovorio rečenicu koja bi mogla da obeleži narednu deceniju evropske digitalne politike: deci mlađoj od 15 godina – bez društvenih mreža od 2027.
Na prvi pogled, deluje kao još jedna politička poruka upakovana za društvene mreže. Međutim, iza tog kratkog video-obraćanja krije se mnogo dublja promena – pokušaj da se redefiniše odnos između detinjstva i digitalnog sveta.
Micotakis nije govorio kao političar koji nameće zabrane, već kao neko ko pokušava da predupredi posledice koje su već vidljive. „Dizajn aplikacija koji stvara zavisnost“ i „ekonomija pažnje“ – termini koje je upotrebio – zapravo su priznanje da današnje platforme nisu neutralni alati, već pažljivo konstruisani sistemi koji utiču na ponašanje korisnika, posebno najmlađih.
Evropa na pragu digitalnog paternalizma
Grčka ovim potezom ne deluje izolovano. Naprotiv – sve više evropskih država razmatra slične modele kontrole.
Portugal je već napravio prvi korak: deca mlađa od 13 godina ne mogu imati profile, dok je za tinejdžere potrebna saglasnost roditelja. Slovenija, Austrija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo najavljuju slične poteze.
Ono što je do juče zvučalo kao radikalna ideja, danas postaje politički trend. U pozadini svega je jednostavna dilema: da li decu treba učiti kako da koriste društvene mreže – ili ih od njih zaštititi?
Micotakis je jasno stavio do znanja da očekuje da Evropska unija preuzme inicijativu i standardizuje ovakva pravila. Ako se to dogodi, Evropa bi mogla postati prvi veliki digitalni prostor u kojem su društvene mreže za decu sistemski ograničene.
Srbija između zabrane i realnosti
U Srbija nema najava ovako radikalnih poteza, ali se ide u istom smeru – samo opreznije. Zabrana mobilnih telefona u školama već postoji u pojedinim ustanovama, dok se priprema zakon koji bi tu praksu proširio na nacionalni nivo.
Predlog koji razmatra Zaštitnik građana predviđa da učenici predaju telefone na ulazu u školu i preuzimaju ih tek po izlasku. Čak je predviđen i specifičan mehanizam „pokajanja“ za učenike koji prekrše pravila – detalj koji više liči na pedagoški eksperiment nego na klasičnu kaznenu politiku.
Ipak, problem u Srbiji je dublji nego u većini Evrope. Istraživanja pokazuju da su domaća deca među najaktivnijima na društvenim mrežama. Skoro polovina dece uzrasta od 9 do 11 godina koristi ih svakodnevno, dok među starijima taj procenat skače na gotovo 90 odsto.
Drugim rečima, dok Evropa pokušava da ograniči upotrebu, Srbija se suočava sa generacijom koja je već duboko uronjena u digitalni svet.
Australijski eksperiment: zakon bez zuba?
Ako je Evropa tek na početku, Australija je već otišla najdalje – barem na papiru. Tamo je uvedena zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina, što je izazvalo globalnu pažnju.
Ali praksa je pokazala nešto drugo: deca su nastavila da koriste platforme poput Facebook, Instagram, TikTok i YouTube gotovo nesmetano.
Tri meseca nakon početka primene zakona, regulatorna tela su zaključila da tehnološke kompanije ne čine dovoljno da sprovedu zabranu. Još važnije – pokazalo se da je tehnički izuzetno teško sprečiti pristup u digitalnom svetu koji je po svojoj prirodi globalan i fleksibilan.
Između slobode i zaštite
Suštinsko pitanje koje se nameće nije pravno, već civilizacijsko: gde je granica između zaštite dece i ograničavanja njihove slobode?
Društvene mreže nisu samo izvor zabave – one su prostor socijalizacije, identiteta i informisanja. Zabraniti ih znači isključiti čitavu jednu dimenziju savremenog odrastanja. Ali ignorisati njihove negativne efekte – od zavisnosti do problema sa mentalnim zdravljem – nosi podjednako ozbiljne posledice.
Micotakisov predlog zato nije samo politička odluka, već signal da svet ulazi u novu fazu – fazu u kojoj će se digitalni prostor sve više regulisati, a detinjstvo redefinisati.
Možda je upravo to ključna rečenica njegove poruke: ne radi se o tome da li će se deca naljutiti – već o tome da li će društvo na vreme reagovati.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
