Pametni telefoni i društvene mreže najčešće su vezani za tinejdžere i mlade odrasle, ali nova istraživanja pokazuju da ni starije generacije nisu imune na digitalnu zavisnost. Naprotiv – upravo među bejbi bumerima sve je više znakova problematičnog odnosa prema ekranima.
Prema podacima koje je objavila američka organizacija AddictionResource.net, čak 50 odsto ispitanika starosti između 61 i 79 godina provodi više od tri sata dnevno koristeći pametni telefon. Oko petine njih priznaje da su na telefonu duže od pet sati dnevno, što je višestruko više od preporuka stručnjaka.
Za poređenje, zdravstvene smernice savetuju da rekreativno vreme ispred ekrana kod odraslih ne bi trebalo da prelazi dva sata dnevno.
Generacija bez interneta – ali sa stalnim ekranom
Iako su bejbi bumeri odrasli u svetu bez mobilnih telefona, interneta i društvenih mreža, danas su postali jedni od njihovih najaktivnijih korisnika. Istraživanje, sprovedeno na uzorku od 2.000 ljudi uzrasta od 59 do 77 godina, pokazalo je da se digitalne navike ove generacije sve više približavaju navikama mlađih.
Gotovo 40 odsto ispitanih izjavilo je da oseća nelagodnost ili anksioznost kada nema pristup telefonu ili drugim digitalnim uređajima. Polovina njih proverava telefon u prvih sat vremena nakon buđenja – svakog dana.
Usamljenost, a ne povezanost
Stručnjaci upozoravaju da intenzivna upotreba telefona kod starijih ne mora nužno značiti veću društvenu povezanost. Naprotiv, često je reč o zameni za stvarni kontakt.
„Bejbi bumeri provode sate uz telefone, ali to ne znači da su povezaniji – često su zapravo izolovaniji“, smatra Brajan Driskol, konsultant za ljudske resurse i stručnjak za međugeneracijske odnose. On ističe da starije generacije teže razlikuju pouzdane informacije od dezinformacija na internetu, što ih čini podložnijim manipulacijama i tzv. digitalnim eho-komorama.
„Ovde se ne radi samo o vremenu provedenom pred ekranom, već o usamljenosti i gubitku osećaja šta je stvarno, a šta virtuelno“, dodaje Driskol.
Telefoni kao produžetak svakodnevice
Sa druge strane, stručnjaci za mentalno zdravlje naglašavaju da je visoka upotreba pametnih telefona među starijima delom i logična posledica savremenog života.
Rut Hernandez, savetnica u AddictionResource.net-u, objašnjava da su telefoni postali osnovni alat i za ovu generaciju: od komunikacije sa porodicom i prijateljima, preko praćenja zdravstvenih aplikacija i čitanja vesti, do društvenih mreža i striming servisa.
„Pametni telefon je danas za mnoge starije ljude ono što su nekada bili televizor, fiksni telefon i novine zajedno“, kaže Hernandez.
Digitalne navike nemaju godine
Zaključak istraživanja jasan je: digitalna zavisnost više nije problem rezervisan za mlade. Granice između generacija brišu se kada je reč o ekranima, notifikacijama i stalnoj potrebi za onlajn prisustvom.
„Ovo definitivno ruši mit da stariji ljudi nisu zainteresovani za digitalni svet ili da ga ne razumeju“, kaže Hernandez. „Mnogi su se veoma brzo prilagodili – ponekad i brže nego što su sami očekivali.“
Na kraju, poruka stručnjaka je jednostavna: bez obzira na godine, odnos prema tehnologiji zahteva pažnju i ravnotežu.
Jer, kako kažu – privlačnost telefona je stvarna, bilo da imate 25 ili 75 godina.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
