Da li ste se ikada probudili umorni, nemate dovoljno energije iako spavate redovno i hranite se zdravo? Možda ste primetili i lupanje srca, suvu kožu ili akne koje ne prolaze ni uz najbolju negu?
Ako Vam ovo zvuči poznato, moguće je da Vašem telu nedostaju ključni mikronutriensi – poput vitamina B kompleksa, gvožđa, ili omega-3 masnih kiselina.
Savremena ishrana – smanjen sadržaj nutrijenasa
Naučna istraživanja poslednjih godina potvrđuju ono što mnogi osećaju; moderna ishrana, čak i kada je uravnotežena, često ne pruža dovoljno esencijalnih mikronutrijenasa.
Prema istraživanjima dr Marka Hymana, koji je jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti funkcionalne medicine, čak 50% hranljivih materija nedostaje u zemljištu. To znači da čak i hrana koja se smatra „zdravom“ više ne sadrži onaj nivo hranljivih materija kakav je nekada imala.
Uz problem osiromašenog zemljišta, mnoge namirnice su visoko procesirane, što dodatno smanjuje sadržaj nutrijenasa. Uklonjena su vlakna, bogata mineralima i vitaminima koja su glavna hrana za naše dobre bakterije. Zagađenje vazduha je daleko veće i potrebni su nam mikronutrijensi za detoksikaciju.
Zato su stare preporuke o dnevnim potrebama za vitaminima i mineralima – RDA (Recommended Dietary Allowance) zamenjene ODA (Optimal Daily Allowance), jer su naše potrebe sada daleko veće nego ranije.
Ovo je još jedan od ključnih razloga zašto je suplementacija postala neophodnost, a ne samo trend.
Biohemijska individualnost – svako je jedinstven!
Svaka osoba ima jedinstven otisak prsta. Svaki organizam ima specifične potrebe. One se menjaju tokom života u zavisnosti od starosne dobi, pola, načina života, prisustva stresa, bolesti ili lekova koje uzimamo, fizičke aktivnosti, naše genetike…
Ko ima povećane potrebe za suplementima?
Kod problema sa organima za varenje (ulkusnu bolest, atrofiju želuca, Kronovu bolest, sindom propustljivih creva) ne mogu se apsorbovati vitamini i minerali iz hrane u dovoljnoj količini.
Lekovi za povećanu kiselost u želucu, antacidi mogu smanjiti apsorpciju vitamina B12, lekovi za hemoterapiju, diuretici, antibiotici, oralne kontraceptivne pilule, zatim metformin koji se propisuje ne samo kod dijabeta 2 već i osobama sa insulinskom rezistencijom i devojkama sa sindomom policističnih jajnika, smanjuju apsorpciju mnogih vitamina.
Pored toga, specifične grupe ljudi, poput trudnica, dojilja, starijih osoba, ali i sportista i ljudi sa određenim hroničnim stanjima, imaju značajno povećane potrebe za određenim mikronutrijensima.
Kod žena u trudnoći više se ne postavlja pitanje suplementacije folnom kiselinom da bi se sprečile kongenitalne anomalije.
Provera D vitamina u krvi od pre nekoliko godina postala je rutina. On se dovodi u vezu sa zimskim prehladama, depresijom, bezvoljnošću pa je suplementacija od novembra do aprila obavezna!
75% svetske populacije ima deficit!
Žene sa bolnim menstruacijama često imaju manjak magnezijuma i/ili omega-3 masnih kiselina, dok oni koji pate od anemije mogu imati nedostatak gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline.
Kako da prepoznate da Vam nedostaju esencijalni mikronutrijenti?
Simptomi mogu biti suptilni, ali često uključuju:
- Umor i „brain fog“ – moguć manjak vitamina B kompleksa
- Bolne menstruacije – nedostatak magnezijuma ili omega-3 masnih kiselina
- Akne i problemi sa kožom – mogući manjak cinka, B vitamina
- Lupanje srca – nedostatak magnezijuma ili kalijuma
- Problemi sa koncentracijom – moguć manjak omega-3, B kompleks vitamina ili vitamina D
- Čest aftozni stomatitis – B12
- Stomatitis angularis (žvale) – B2
- Uporan ekcem, dermatites – Niacin
- Vitiligo – B12 (čak i ako vam je nivo u krvi normalan, postoji tkivni deficit)
Nije više pitanje da li nam je potrebna suplementacija već koji suplementi i u kojoj dozi. Samoinicijativno uzimanje suplemenata može biti neefikasno ili čak štetno ako se koriste u pogrešnim dozama ili kombinacijama. Uzimajte ih pametno, uz konsultacije sa stručnjacima!
Izvor: Nedeljnik / Branka Konstantinović Birovljev
Foto: YouTube printscreen
