Popularne turističke destinacije na Mediteranu imaju velikih razloga za brigu. Prema nekim prognozama, ovaj deo Evrope u koji spada i susednaHrvatska dostići će temperature Dubaija u avgustu.
Svi znakovi upućuju na to da će do kraja ovog veka popularnost Mediterana kao odredišta za letnji odmor pasti i to zbog velikih vrućina, zbog kojih će ovaj deo Evrope biti poput Dubaija u avgustu – prevruć da moglo da se podnese, piše britanski list The Telegraph.
Jedan stepen iznad proseka i na Mediteranu
Ovakav razvoj događaja već je krenuo, a vidljivo je to i na primeru Grčke koja je u poslednje dve nedelje doživela najraniji toplotni talas. U delovima Katalonije je tokom Uskrsa na snazi bila redukcija vode zbog rekordne suše, a na Siciliji, gde je 2021. godine izmereno rekordnih 48,8 stepena Celzijusa, ovih dana pojedini turistički smještajni objekti morali su da odbijaju goste zbog nestašice vode.
Neki tvrde da je Evropa uvek doživljavala sezonske tolotne talase, ali oni ipak nisu bili tako vrući, niti tako česti. Prema Copernicus Climate Change Service-u (C3S), od 2000. je zabeleženo 10 najtoplijih godina. Prošle godine su temperature u celoj Evropi bile jedan stepen iznad proseka.
Piter Stot, bivši voditelj Met Office-a za praćenje klime, predviđa da će temperature u Evropi uskoro preći prag od 50 stepeni Celzijusa.
„Prvo će se to dogoditi blizu Mediterana gde je uticaj vrućeg vazduha iz Severne Afrike najjači“, rekao je.
Stopa smrtnosti povezana s vrućinom
Rouzi Mamat, doktorantkinja i stručnjakinja za meteorologiju na Univerzitetu Reading, kaže kako bi ovo leto moglo da donese još rekordnih temperatura. Rastom temperatura najugroženija će biti južna Evropa.
Stopa smrtnosti povezana s vrućinom u Evropi porasla je 30 odsto. Duža, toplija i sušnija leta takođe uzrokuju suše, koje utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećuju infrastrukturu i uništavaju staništa. Sredozemno more se zagreva brže od globalnog proseka, a predviđa se da će do 2100. porasti i do jednog metra.
Mediteranske zemlje zbog toga bi trebale da budu zabrinute. Ta se domaćinstva, naime, uveliko oslanjaju na turizam, on čini 19,6 posto BDP-a u Hrvatskoj, 18 posto u Grčkoj, 12 posto u Španijj, a 10,5 posto u Italiji.
Kompanije prilagođavaju svoje kalendare Mediteranu
Odmarališta širom Alpa zbog male količine snega su finansijski patila, a onda su počela da se okreću prema modelu letnjeg turizma. To znači više wellness opcija, više turizma za posmatranje zvezda, više kulturnih festivala i tako dalje.
Takođe možemo da očekujemo da će se produžiti sezona, pa će i sredina maja i oktobra postati popularniji periodi odmora. Neke kompanije već prilagođavaju svoje kalendare.
„Više ne organizujemo planinarska putovanja u Španiji i Portugalu tokom najtoplijih meseci jula i avgusta, a dodali smo više izleta ivan sezone u aprilu i oktobru kako bismo ljudima olakšali izbegavanje ekstremnih temperatura. Takođe smo dodali zimska putovanja u mesta poput Grčke i Hrvatske“, rekao je Radek Novak iz Interpid Travela.
Izvor: City Magazine
Foto: YouTube printscreen
