Satelitski snimci i svedočenja stanovnika poslednjih dana ukazuju na dramatično pogoršanje kvaliteta vazduha i postojanje crnih kiša nad Teheranom, nakon serije vazdušnih udara na naftna postrojenja u okolini grada. Naučnici upozoravaju da bi količina zagađujućih materija koja je oslobođena u atmosferu mogla da predstavlja jedan od najtežih slučajeva urbanog industrijskog zagađenja povezanog sa ratnim dejstvima.
Napadi na infrastrukturu povezanu sa naftom počeli su krajem februara, a prema dostupnim podacima pogođeno je najmanje nekoliko ključnih objekata u blizini Teherana. Reč je o velikom metropolitanskom području sa gotovo deset miliona stanovnika, dok u širem regionu živi još oko milion ljudi. Upravo ta činjenica dodatno pojačava zabrinutost stručnjaka, jer su ovakvi industrijski kompleksi uobičajeno locirani daleko od velikih gradova.
Dim nad Teheranom
Satelitski snimci od 9. marta pokazuju da su dva velika naftna kompleksa i dalje bila u plamenu nekoliko dana nakon udara. Gusti oblaci dima širili su se nad gradom, a požari su zabeleženi u skladištima goriva na severozapadu i u velikoj rafineriji na jugoistoku Teherana.
Video-snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama prikazuju ogromne vatrene stubove koji tokom noći osvetljavaju horizont iznad industrijskih zona. Iako je razmere materijalne štete teško precizno proceniti zbog oblaka dima i vremenskih uslova, očigledno je da su pojedini rezervoari za skladištenje nafte potpuno izgoreli.
Stanovnici pojedinih delova grada tvrde da je dim bio toliko gust da je tokom dana gotovo u potpunosti zaklonio Sunce. Uz to, mnogi opisuju snažan miris paljevine i hemikalija koji se oseća u vazduhu.
Neuobičajena kombinacija zagađivača
Stručnjaci za atmosferu upozoravaju da požari na naftnim postrojenjima mogu da stvore izuzetno kompleksnu mešavinu štetnih materija. Kada se nafta sagoreva u uslovima sa nedovoljno kiseonika, dolazi do oslobađanja ugljen-monoksida i čestica čađi umesto potpunog sagorevanja koje proizvodi ugljen-dioksid i vodenu paru.
Pored toga, zapaljena nafta u atmosferu može da ispusti sumporne i azotne okside, razne ugljovodonike, metalne čestice i kapljice nesagorelog goriva. Takva kombinacija supstanci značajno se razlikuje od klasičnog urbanog smoga kakav je poznat u velikim gradovima poput Pekinga ili Delhija.
Naučnici zato upozoravaju da se u Teheranu trenutno verovatno nalazi veoma neuobičajena „hemijska mešavina“ zagađivača, kakva se obično viđa samo u slučajevima velikih industrijskih katastrofa.
Fenomen „crne kiše“ nad Teheranom
Jedan od najneobičnijih fenomena o kojem su govorili stanovnici jeste takozvana „crna kiša“. Ovaj izraz koristi se za padavine koje su kontaminirane česticama zagađenja, zbog čega voda poprima tamnu boju.
U normalnim uslovima kiša pomaže da se deo zagađivača ukloni iz atmosfere. Međutim, kada je koncentracija čađi i hemikalija visoka, kapljice kiše mogu da sakupljaju te čestice dok padaju kroz zagađeni vazduh. Na taj način padavine postaju svojevrsni „transportni mehanizam“ koji zagađenje prenosi sa neba na tlo.
U pojedinim delovima Teherana građani su prijavili upravo takve tamne padavine, koje su za sobom ostavljale tragove čađi na ulicama, automobilima i krovovima.
Moguće zdravstvene posledice
Stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da visoke koncentracije sitnih čestica u vazduhu mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Najugroženiji su deca, starije osobe i ljudi koji već imaju hronične bolesti disajnih organa ili srca.
Kratkoročno izlaganje ovakvom zagađenju može izazvati iritaciju disajnih puteva, probleme sa disanjem i pogoršanje astme. Međutim, dugotrajna izloženost finim česticama i toksičnim hemikalijama povezuje se i sa povećanim rizikom od hroničnih plućnih bolesti i pojedinih vrsta raka.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su pogođena postrojenja u neposrednoj blizini jednog od najnaseljenijih gradova na Bliskom istoku.
Zagađenje može ostati godinama nad Teheranom
Iako meteorolozi najavljuju padavine i jače vetrove koji bi mogli da pomognu u raspršivanju dima, stručnjaci upozoravaju da to ne znači i kraj problema.
Zagađivači mogu završiti u zemljištu, rekama i rezervoarima vode. Kada se površina osuši, vetar može ponovo da podigne sitne čestice u vazduh, čime se produžava period izloženosti stanovništva.
Zbog toga analitičari za životnu sredinu smatraju da će posledice napada na naftnu infrastrukturu u okolini Teherana verovatno biti osećane mnogo duže od samih vojnih operacija – i da bi ovaj događaj mogao postati jedan od najznačajnijih primera ekoloških posledica savremenih ratova.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
