Lokalni izbori održani 29. marta u deset opština u Srbiji formalno su završeni u korist vlasti. Lista okupljena oko predsednika države odnela je pobedu u svim sredinama u kojima se glasalo. Ipak, iza tog rezultata krije se trend koji se ne može ignorisati – ozbiljan pad podrške u gotovo celoj zemlji.
U političkom smislu, ovo su izbori koji više govore o slabljenju nego o dominaciji.
Najupadljiviji primer dolazi iz Aranđelovca. Pre četiri godine, zbirno posmatrano, liste koje danas čine vladajući blok imale su preko 72 odsto glasova. Na ovim izborima taj rezultat je pao na oko 53 odsto – što predstavlja gubitak od čak 20 procentnih poena . Istovremeno, opoziciona, pre svega studentska lista, skočila je sa jednocifrenog nivoa na gotovo 45 procenata, čime je praktično uspostavljena dvopolna politička scena.
Sličan obrazac vidi se i u drugim sredinama.
U Bajinoj Bašti vlast beleži pad od oko 13 procenata u odnosu na prethodni izborni ciklus . U Smederevskoj Palanci razlika je još izraženija – skoro 19 procenata manje podrške nego 2022. godine. U Sevojnu i Knjaževcu pad ide do 17–19 odsto, dok u Kuli vlast gubi najmanje deset procenata.
Čak i tamo gde pad nije dramatičan, trend je jasan: u Majdanpeku i Lučanima zabeležen je minus od oko četiri procentna poena. Jedini izuzetak je Kladovo, gde je vlast uspela da poveća podršku za oko pet procenata, što ostaje usamljeni primer rasta .
Ono što ove brojke čini politički značajnim jeste kontekst u kojem su ostvarene. Za razliku od prethodnih izbora, vlast je ovoga puta nastupila objedinjeno – zajedno sa koalicionim partnerima i nizom manjih lista. Drugim rečima, pad podrške nije posledica rasipanja glasova, već realnog gubitka biračkog tela.
Sa druge strane, opozicija je u velikom broju opština nastupila razjedinjeno. Uprkos tome, zbirni rezultat opozicionih i građanskih lista značajno je porastao, a posebno se izdvajaju studentski pokreti koji su u pojedinim sredinama postali ključni politički faktor.
To otvara važno pitanje: šta bi se dogodilo da je opozicija nastupila u jednoj koloni?
Rezultati sugerišu da bi politička mapa Srbije danas izgledala znatno drugačije.
Dodatni sloj ove priče čini sam izborni proces. Izveštaji sa terena govore o incidentima, pritiscima i ozbiljnim nepravilnostima, što dodatno relativizuje konačne rezultate. U takvom ambijentu, svaki procenat podrške dobija drugačiju težinu – ne samo političku, već i legitimacijsku.
Uprkos zvaničnoj pobedi, ovi izbori su pokazali da politički sistem u Srbiji ulazi u fazu u kojoj dominacija više nije podrazumevana. Pad od 10, 15 ili čak 20 procenata u lokalnim sredinama nije statistička greška – to je signal promene.
Možda još uvek nedovoljno snažne da preokrenu vlast, ali sasvim dovoljne da najave kraj njene političke komforne zone.
U tom smislu, ovi izbori nisu kraj jednog procesa. Oni su njegov početak.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
