Evropa je ušla u novu fazu bezbednosne neizvesnosti. Najnoviji podaci međunarodnih istraživačkih institucija pokazuju da je kontinent postao najveći uvoznik oružja na svetu, što mnogi analitičari tumače kao jasan znak dubokog straha od mogućeg šireg rata.
Prema najnovijem izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI), evropske države su u poslednjih nekoliko godina drastično povećale kupovinu vojne opreme. Ovaj trend predstavlja jednu od najvećih promena na globalnom tržištu naoružanja još od kraja Hladnog rata.
Evropa preuzima prvo mesto na svetskoj listi uvoznika
Tokom prethodnog petogodišnjeg perioda globalne isporuke oružja porasle su za gotovo deset procenata. Međutim, ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da je Evropa prvi put postala najveći regionalni uvoznik naoružanja na svetu.
Dok su ranije dominirali regioni Azije i Bliskog istoka, evropske države sada učestvuju sa 33 procenta ukupnog svetskog uvoza oružja. Azija i Okeanija nalaze se odmah iza sa 31 procentom, dok Bliski istok čini oko 26 procenata globalnog tržišta.
Ova promena predstavlja dramatičan zaokret u odnosu na period pre samo nekoliko godina. Između 2016. i 2020. godine Evropa je činila tek oko 12 procenata svetskog uvoza, što znači da je potražnja za oružjem na kontinentu u međuvremenu više nego utrostručena.
Rat u Ukrajini pokrenuo lavinu
Prvobitni impuls za nagli rast vojne potrošnje bio je rat u Ukrajini. Od početka sukoba 2022. godine ta zemlja postala je najveći pojedinačni uvoznik oružja na svetu, sa gotovo deset procenata ukupnog globalnog uvoza.
Velike količine vojne opreme stizale su iz Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika, koji su Ukrajini isporučivali oružje ili ga kupovali od drugih država i zatim prosleđivali Kijevu.
Ipak, analitičari upozoravaju da Ukrajina više nije jedini razlog dramatičnog rasta evropske potražnje za naoružanjem.
Sve veći broj država Evropske unije i NATO-a ubrzano modernizuje svoje armije, jer procenjuju da se bezbednosna situacija na kontinentu dugoročno pogoršava.
Poljska – simbol nove evropske vojne strategije
Najdramatičniji primer ove promene predstavlja Poljska. Ta država je u poslednjih nekoliko godina sprovela jednu od najambicioznijih modernizacija vojske u Evropi.
U poređenju sa prethodnim petogodišnjim periodom, poljski uvoz oružja porastao je za čak 852 procenta, što je rekord u savremenoj istoriji evropskog naoružavanja.
Danas Poljska čini oko 17 procenata ukupnog uvoza oružja među evropskim članicama NATO-a, a na globalnom nivou nalazi se među deset najvećih kupaca vojne opreme.
Geografski položaj ove zemlje, između Rusije, Belorusije i Ukrajine, dodatno podstiče političku odlučnost Varšave da znatno ojača svoju vojsku.
NATO države ubrzano jačaju armije
Trend ubrzanog naoružavanja nije ograničen samo na Poljsku. Prema dostupnim podacima, uvoz oružja evropskih članica NATO-a porastao je za 143 procenta u odnosu na prethodni petogodišnji period.
Velika Britanija i Holandija takođe se nalaze među značajnijim kupcima vojne opreme, dok brojne druge države povećavaju budžete za odbranu i planiraju nove velike nabavke.
Važnu ulogu u tom procesu imaju i političke poruke iz Vašingtona. Američki predsednik Donald Tramp više puta je upozorio evropske saveznike da moraju da povećaju vojnu potrošnju i više ulažu u sopstvenu bezbednost.
Amerika učvršćuje dominaciju na tržištu oružja
Uprkos rastu evropske potražnje, Sjedinjene Američke Države i dalje dominiraju globalnim tržištem naoružanja.
U poslednjem petogodišnjem periodu na SAD je otpalo čak 42 procenta svih međunarodnih isporuka oružja, što je značajan rast u odnosu na prethodni period kada je njihov udeo iznosio 36 procenata.
Američko oružje izvozi se u skoro sto država širom sveta, a najveći kupci su Saudijska Arabija i Japan.
Stručnjaci ocenjuju da Vašington sve više koristi izvoz vojne opreme kao instrument spoljne politike, ali i kao način jačanja sopstvene odbrambene industrije.
Evropa jača i kao izvoznik
Istovremeno, pojedine evropske zemlje sve više nastupaju i kao važni izvoznici oružja.
Francuska je trenutno drugi najveći svetski izvoznik sa skoro deset procenata globalnog tržišta, dok je Nemačka zauzela četvrto mesto sa udelom od oko 5,7 procenata.
Posebno snažan rast beleži Italija, čiji je izvoz vojne opreme porastao za više od 150 procenata, čime se ta zemlja probila među najveće izvoznike na svetu.
Bliski istok i Azija i dalje važni kupci
Iako je Evropa sada vodeći uvoznik, regioni Azije i Bliskog istoka i dalje imaju ogromnu ulogu na globalnom tržištu.
Indija i Pakistan ostaju među najvećim kupcima oružja, dok su u arapskom svetu najznačajniji uvoznici Saudijska Arabija, Katar i Kuvajt.
Uprkos političkim tenzijama u regionu, ukupni uvoz oružja na Bliskom istoku u poslednjih nekoliko godina čak je blago opao.
Evropa i novo doba militarizacije
Podaci iz najnovijih istraživanja pokazuju da se svet polako vraća na nivo vojne trgovine kakav je postojao krajem Hladnog rata.
Rast tenzija između velikih sila, regionalni sukobi i neizvesna bezbednosna situacija doveli su do toga da države širom sveta sve više ulažu u vojsku.
Evropa, koja je decenijama smanjivala vojne budžete, sada se nalazi u potpuno drugačijoj situaciji — u eri u kojoj strah od rata ponovo postaje ključni pokretač političkih i ekonomskih odluka.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
