Reditelj Zdravko Šotra je preminuo noćas u 93. godini, a u karijeri je potpisao preko 120 televizijskih i filmskih ostvarenja velike gledanosti kako na televiziji, tako i u bioskopima.
Stvarao je priče koje spajaju istorijsko i individualno, predratni i poratni svet, likove od malovarošana do širokogrudih vizionara, ali i komične, emotivne i kulturne slojeve svakodnevnog života. Njegove serije i filmovi decenijama plene gledaoce majstorskim prikazom ljudskih sudbina, pokazujući da je život igra – ali i mnogo više od igre. Reditelj Zdravko Šotra rođen je 14. februara 1933. u Stocu. Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. godine, u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Na Televiziji Beograd radio je od njenog osnivanja 1958. godine do 2001. godine, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji domaće televizije.
Podsećamo se kako je čuveni reditelj i scenarista Zdravko Šotra odgovorio na Prustov upitnik za Nedeljnik 2015. godine:
Koja je vaša predstava o savršenoj sreći?
Savršena sreća? To je iluzija. Ljudska sreća je krajnje jednostavna stvar, zato i teško dostižna.
Koji je vaš najveći strah?
Nemam najveći strah, imam puno malih strahića. Ipak, strah od nadolazećeg kapitalizma, goreg od onog iz devetnaestog veka.
S kojom istorijskom figurom se identifikujete?
Ne identifikujem se ni sa jednom. Kad već spomenusmo strah, bojim se, kakav sam, da bi uobrazio kako sam i ja istorijska figura.
Kojoj živoj osobi se najviše divite?
Srbi se danas skoro jednodušno dive momku koji je daleko više nego prvi reket sveta.
Koja je vaša osobina koju ne podnosite kod sebe?
E pa baš i da vam ne kažem, ja to krijem i od samog sebe.
Koja je vaša najveća ekstravagancija?
Što nemam nikakvih ekstravagancija. Pokušavao sam da namaknem koju, ali ne ide.
Koje je vaše omiljeno putovanje?
U daleke i drukčije svetove. S onu stranu zemnog šara i naših saznanja.
Koju osobinu ličnosti smatrate najprecenjenijom?
Ljudska plemenitost i dobrota. To je nešto u šta se najviše veruje, a čovek je, ipak, slabo biće, otuda mnoga razočarenja.
U kojim prilikama lažete?
U teškim prilikama, kad nevolja pritisne. Olako laganje mi ne ide, odmah me ofiraju.
Šta ne volite u svom fizičkom izgledu?
Što bar malo ne ličim na onoga od pre mnogo leta.
Koje reči ili rečenice prečesto koristite?
„Evo, recimo ja… Uzmimo mene“
Koja je vaše najveće kajanje?
Veliki sam protivnik kajanja. Kad se napravi kakva glupost, glupo je trošiti nerve na kajanje i praviti duplu štetu. “ Posle… anje nema kajanje“, kažu u Niš.
Ko je ljubav vašeg života?
Ona koja i dana današnjeg odoleva svim iskušenjima.
Gde ste i kada bili najsrećniji?
Rođenje sina, rođenje unuka, šta može biti veća sreća?
Koji talenat biste voleli da imate?
Talenat dirigenta. Još kao dečak maštao sam da i ja mahanjem ruku mnoštvo objedinjujem u jedno. Ali i reditelj postiže to isto, bez tolikog mlataranja rukama.
Kako se trenutno osećate?
Mlađe nego što je to pristojno.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
Što sam još tu, željan rada.
Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili?
Ako može, ja bih opet u istu kožu. U njoj se najbolje osećam.
Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?
Nikad se nisam zanimao za takve stvari.
Šta je za vas oličenje patnje?
Žal kad najdraži umiru.
Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?
Nešto što se radi rukama, kao neki drvodelja, koji čitavo svoje biće usmeri na komad drveta, kome treba da da neki oblik.
Ko su vaši uzori u životu?
Ljudi koji stvaraju vredne stvari, ili čine dobro drugima, a sve bez velike halabuke.
Ko je vaš omiljeni pisac, a ko slikar?
Mnogo je velikih – mnogo omiljenih. A danas i ovde, volim kako piše Pištalo, a i kako slika Tucović.
Ko je vaš omiljeni fiktivni junak?
Nikad nisam imao takvih junaka.
Gde biste voleli da živite?
Kad čovek, samo u Beogradu, promeni osamnaest adresa, njemu sleduje ona knjazova – sedi di si.
Šta najviše mrzite?
Haos u ljudskoj glavi. Nered u kući, zakašnjavanje, zbrkane i opake misli i dela, sve potiče od nepostojanja reda u glavi.
Kako biste voleli da umrete?
Ko kaže da bih voleo? Ako se baš mora, neka bude po Duletu Kovačeviću – na kraju života.
Koji je vaš moto?
Eto, opet ste me uhvatili da nešto nemam.
Foto: YouTube printscreen
