Protestuje se iz više razloga i gotovo svakog dana neko izlazi na ulice. Transparenti, parole, pištaljke i nezadovoljna lica u poslednjih mesec dana postali su svakodnevni prizor u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima širom Srbije.
Poslednji niz demonstracija počeo je protestima posle smrti 15 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, koje su organizovale neformalne grupe i opozicija.
Nastavilo se studentskim blokadama fakulteta, da bi se prosvetnom talasu ovog ponedeljka pridružili i advokati.
Traži se odgovornost za tragediju u Novom Sadu, ali postoje i drugačiji zahtevi, kao što je veći budžet za Beogradski univerzitet ili nezadovoljstvo zbog načina na koji su usvojene pojedine izmene Krivičnog zakonika.
Protestuje se zbog pada nadstrešnice
Traju već mesec dana i bilo ih je desetak.
Počeli su samo nekoliko dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi.
Poslednji je održan u nedelju 1. decembra u Novom Sadu, kada je Trg slobode ofarban u crveno, uz brojne otiske „krvavih ruku”, koje su postale simbol protesta, uz slogan „korupcija ubija”.
Prethodno je u petak, 29. novembra, u nekoliko gradova održana treća akcija „Zastani, Srbijo”, kada su ljudi u 11 časova i 52 minuta – trenutku pada nadstrešnice – zastali u tišini na 15 minuta za 15 žrtava.
Opozicione stranke i pokreti, inicijativa ProGlas i studentske grupe, kojima su se pridružili i učenici srednjih škola, poput gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj”, Šeste beogradske i Karlovačke, traže da nadležni utvrde odgovornost zbog novosadske tragedije.
Istraga o padu nedavno rekonstruisane novosadske železničke stanice je u toku.
Privedeno je 13 ljudi, među kojima je i nekoliko državnih zvaničnika, ali je Goran Vesić, doskorašnji ministar građevinarstva, posle nekoliko dana pušten iz pritvora.
Tužilaštvo je„nadrealno brzo” završilo istragu nesreće, ocenio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i dodao da će biti posledica po odgovorne.
Međutim, opozicija sumnja u iskrenost vlasti, optužujući je za korupciju u infrastrukturnim projektima – što vide kao uzrok tragedije – kao i za kontrolu pravosuđa.
Predstavnici vladajuće koalicije opoziciju optužuju za pritisak na pravosuđe, dok proteste i akciju „Zastani, Srbijo”, tokom kojih je bilo blokada saobraćajnica, nazivaju „maltretiranjem građana”.
„To su nasilje i siledžijstvo, ništa drugo, 20-30 ljudi izađe na ulicu i blokira sve ostale koji idu na posao, bolnicu, na posao, u školu“, izjavila je Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije i visoka zvaničnica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Uzavrela atmosfera i višegodišnje podele dovele su i do fizičkog obračuna poslanika vladajuće koalicije i opozicije, a povod je bila polemika oko tragedije u Novom Sadu i odbijanje predsednice skupštine da u dnevni red uvrsti opozicioni zahtev za glasanje o nepoverenju vladi zbog novosadske nesreće.
Tokom protesta „Zastani, Srbijo” bilo je incidenata, pa i fizičkih sukoba, između demonstranata i nezadovoljnih vozača, za koje opozicija tvrdi da su aktivisti SNS-a poslati da prave tenziju.
Sukoba je bilo i u utorak, 5. novembra u Novom Sadu, na jednom od najvećih protesta u istoriji grada.
Hiljade nezadovoljnih ljudi je tada prvo održalo minut ćutanja za stradale, zatim krenulo u protestnu šetnju, tokom koje je izlivena smrdljiva tečnost na Gradsku kuću, čiji su prozori razbijeni, kao i na sedištu novosadskog ogranka SNS-a.
U Novom Sadu je u međuvremenu bilo i blokada Varadinskog mosta, kao i nekoliko skupova širom grada, a potom i višednevna blokada zgrade tužilaštva i sudova u tom gradu, kada su se opozicioni političari gurali sa policijom.
Nekoliko skupova je bilo i u Beogradu.
Ispred zgrade Predsedništva Srbije u centru Beograda, bivši košarkaški reprezentativac Srbije Vladimir Štimac razapeo je šator i ostao tu 24 sata, tražeći ostavke predsednika vlade Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića zbog pogibije 15 ljudi na nedavno rekonstruisanoj zgradi novosadske železničke stanice.
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu podignuta je 1964, a poslednjih godina je dva puta renovirana, uz dve svečane ceremonije otvaranja kojima je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i mađarski premijer Viktor Orban.
Predstavnici vlasti su odmah posle pada nadstrešnice tvrdili da ona nije bila predmet rekonstrukcije, što su pojedini stručnjaci opovrgli.
Studenti
Talas blokada visokoškolskih ustanova pokrenuli su studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) skupom 22. novembra 2024. godine, kako bi odali počast poginulima u Novom Sadu.
Tada je došlo do sukoba između okupljenih, koji su zaustavili saobraćaj na 15 minuta u neposrednoj blizini fakulteta, i nekolicine ljudi koji su insistirali da prođu.
Studenti FDU navode da se radi o „organizovanoj grupi“, koja je fizički napala studente i profesore, zbog čega traže da se protiv njih podnesu krivične prijave.
Oni su imenovali pojedine napadače kao javne funkcionere, čije razrešenje takođe zahtevaju.
Dok se ovi zahtevi ne ispune, studenti će blokirati Fakultet dramskih umetnosti, u čemu ih je podržalo Nastavno-umetničko-naučno veće FDU-a.
„Nasilje koje se desilo nad studentima FDU nije izolovan slučaj, stoga pozivamo i ostale studente da pokrenu blokade svojih fakulteta”, naveli su studenti.
Njihove kolege su se odazvale, pa je nedelju dana kasnije blokirana i zgrada Rektorata Beogradskog univerziteta i to na 12 sati.
Između ostalog, traže više budžetskog novca za Univerzitet u Beogradu, procesuiranje odgovornih za tragediju u Novom Sadu i objavljivanje svih dokumenata vezanih za pad nadstrešnice, bili su zahtevi studenta.
Ništa od traženog nije ispunjeno, zbog čega su od ponedeljka započeli novu blokadu zgrade Rektorata, ali i Filološkog, Filozofskog i Prirodno-matematičkog fakulteta, tri ustanove koje su u neposrednoj blizini jedna druge u centru Beograda.
ponedeljak, 2. decembra, bilo je studentskih protesta i u Novom Sadu gde je blokiran Filozofski fakultet, koji je zbog toga prešao na onlajn nastavu.
U njemu su se tako danas sa jedne strane mogla videti devojka koja se fotografiše sa medom, cvećem i master radom, a sa druge studenti u blokadi, javila je BBC reporterka Svetlana Paramentić.
„Najava blokade Rektorata je bila svojevrsna diverzija, pa smo izabrali da blokiramo fakultet”, rekao je Jovan Dražić, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i deo neformalne studentske grupe Stav, za BBC.
Kao zahteve naglašava otkrivanje dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, ostavku premijera Milana Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.
„Ostajemo ovde do daljnjeg, zajedno se borimo sa studentima iz Beograda i zajedno ćemo istrajati”.
Advokati
Usvajanje određenih izmena i dopuna Krivičnog zakonika bez rasprave u Skupštini Srbije navela je beogradske advokate na trodnevnu obustavu rada od ponedeljka, 2. decembra.
Prethodno su poslanici usvojili četiri izmene ovog dokumenta kojima se dodatno štite prosvetni radnici i zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
Tada su usvojene i oštrije kazne za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
Prethodnih meseci bilo je dosta polemike o predloženim izmenama Krivičnog zakona, kojima su obuhvaćene i druge novine.
Ministarstvo pravde najavilo je da se „rad na ostalim izmenama nastavlja kao i rasprava o tome”.
„Četiri člana danas, pa nakon mesec dana usvajamo opet tri ili četiri promene i tako jedno bezbroj puta, što nije normalno”, rekao je Saša Ivanišević, potpredsednik Advokatske komore Beograd, za N1.
Dok traje štrajk, oni će postupati samo u pritvorskim predmetima i u postupcima protiv maloletnika.
Beogradskim advokatima pridružile su se i kolege iz Šapca, dok su advokati iz Vojvodine štrajkovali jedan dan prošle nedelje.
Pored načina na koji se menja Krivični zakon, oni su kao razlog štrajka naveli i „sistematsko i dugotrajno uplitanje izvršne vlasti u rad pravosuđa”, kao i „proizvoljnu primenu represivnih mera protiv pojedinih učesnika protesta”.
Prosvetari
Prosvetari su na ulicama već neko vreme.
Više od mesec dana štrajkuju, nezadovoljni predlogom Vlade Srbije da njihova zarada bude povećana 11 odsto od januara.
Traže veće povećanje za sve zaposlene u prosveti i to tako da početna plata nastavnika dostigne republički prosek, na šta se, ukazuju, vlada zvanično obavezala prošle godine.
Po modelu „cirkularnog štrajka“, časovi su prve nedelje decembra skraćeni u više gradova centralne i južne Srbije dok će drugu nedelju ranije zvoniti u vojvođanskim školama.
Paralelno, predstavnici sindikata vode pregovore sa nadležnima oko izmena Kolektivnog ugovora, koje bi osigurale da zarada prosvetnih radnika ne može da bude ispod republičkog proseka.
Ovim štrajkovima pridruženi su i novi.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) organizovaće jednosatnu obustavu rada u svim obrazovnim ustanovama Srbije, u petak, 6. decembra, u periodu od 11:45 do 12:45.
Razlog su izjave najviših funkcionera pošto su na ulicu izašli gimnazijalci u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, želeći da odaju počast stradalima u tragediji od železničke stanice.
„Primoravanje učenika da idu na proteste, bilo da se radi o političkim ili ideološkim ciljevima, potpuno je neprihvatljivo i narušava njihovo pravo na slobodu izbora”, rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Ona je kazala i da će odgovorni snositi posledice u skladu sa zakonom, a da će Ministarstvo prosvete u školu uputiti prosvetnu inspekciju kako bi utvrdili sve navode.
„Neprihvatljivo je pravljenje spiskova nastavnika i učenika koji učestvuju u komemorativnim okupljanjima i građanskim protestima”, saopštio je NSPRS.
„Učenici su pokazali empatiju, hrabrost i pravdoljubivost primerenu svom uzrastu, zbog čega su ih najviši državni funkcioneri okarakterisali kao izmanipulisane i prisiljene”, naveli su.
Protestuje se za stari savski most
Protesti zbog planiranog uklanjanja Starog savskog mosta, jednog od tri u centru srpske prestonice koji povezuje stari i novi deo Beograda, traju već mesecima.
Vlasti su najavile da će biti srušen kako bi na njegovom mestu bio postavljen novi.
Radovi su najavljeni još početkom novembra, ali su aktivisti inicijative „Most ostaje” sprečavali početka radova, tvrdeći da za to nema pravno valjane odluke, kao i da će samo stvoriti dodatne gužve u saobraćaju u Beogradu, koje su ionako velike.
Reagujući na proteste, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić zatražio je od policije da spreče, kako je rekao, „kontinuirano maltretiranje Beograđana koje već duže vreme traje na razne načine”.
„Anarhija koja počinje da okupira svakodnevni život, gde manjina od nekoliko desetina ljudi maltretira milionski grad, mora da se zaustavi ili će ona da preraste u opšti haos koji može samo da ima nesagledive posledice po sve”, rekao je.
Rano ujutru 20. novembra, uz prisustvo policijskog kordona u punoj opremi, koji je sprečavao prilaz mostu aktivistima, počelo je uklanjanje tramvajskih šina i asfalta.
Kada su aktivisti pokušali da prođu kordon, priveden je Savo Manojlović, lider opozicionog pokreta Kreni-promeni, kao i gradski odbornik tog pokreta Aleksandar Jovanović.
Policija je reagovala, jer je Savo Manojlović pokušao da probije kordon, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, preneo je RTS.
Radovi na mostu, postavljenom 1942. godine, od tog 20. novembra neometano traju.
Hotel Jugoslavija
Protesti traju i zbog rušenja hotela Jugoslavija na Zemunskom keju u Beogradu.
U poslednjih dvadesetak godina, hotel na obali Dunava, nekada jedan od najpoznatijih i najeksluzivnijih u zemlji, nekoliko puta je menjao vlasnike.
U martu 2024. godine prodat je kompaniji MV Investment, u vlasništvu građevinske kompanije Milenijum tim, koja je angažovana na mnogim velikim državnim projektima.
Ubrzo je najavljeno i rušenje, a na njegovom mestu je planiran luksuzni hotel Ric-Karlton, čemu se protivi inicijativa „Odbranimo Jugu”.
Hotel nazivaju jednim od simbolom Beograda i smatraju da bi njegovim uklanjanjem bio urušen identitet grada, dok vlast optužuju za „investitorski urbanizam”.
„Očigledno je da su nadležne institucije grada Beograda u službi privatnih investitora i krupnog kapitala, pa je sve ovo što se dešava sa hotelom isključivo interes bogataša“, naveo je Aleksandar Đenić iz inicijative „Odbranimo Jugu” i opozicioni odbornik u skupštini opštine Zemun.
Ipak, rušenje hotela Jugoslavija počelo je 15. novembra, iako su demonstranti, pokušavajući da zaustave radove, nekoliko puta telima sprečavali kamione da priđu.
Usledili su novi skupovi i to zbog azbesta, materijala koji je u 20. veku korišćen za izolaciju, a za koji je utvrđeno da izaziva zdravstvene probleme, zbog čega je zabranjen.
Iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu upozorili su na opasnost od azbesta iz šutu koji nastaje rušenjem hotela Jugoslavija, ali je Milenijum je tim negirao prisustvo azbesta i drugih opasnih materijala.
Poslednji protest zbog rušenja hotela Jugoslavija održan je u nedelju, 1. decembra.
Izvor: BBC Srbija / Milica Radenković Jeremić, Slobodan Maričić
Foto: YouTube printscreen
