Pitanje zašto pristalice vlasti protestuju ispred RTS-a – državnog medija koji je naklonjen režimu – dobija dodatnu težinu ako se ima u vidu da generalnom direktoru Draganu Bujoševiću uskoro ističe mandat. Po oprobanom receptu, vlast je i ovog puta reagovala kontramerama: kontraprotestima, kontrablokadama i – sada – kontrazahtevima.
U nedelju, 28. septembra, širom Srbije održani su šesti po redu skupovi pristalica SNS-a protiv studentskih blokada. U Beogradu su okupljeni izašli ispred zgrade RTS-a, postavili šatore i izneli tri zvanična zahteva rukovodstvu Javnog servisa. Studentkinja Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Ljubica Patrik, poručila je da okupljeni traže „oslobađanje RTS-a od revolucionarnih siledžija“, smenu rukovodstva i odgovornost – krivičnu, finansijsku i disciplinsku – za one koji su, po njihovom mišljenju, ometali normalan rad Javnog servisa.
Pored toga, okupljeni su RTS optužili da prikriva informacije, opravdava studentske blokade, umanjuje razmere krize u obrazovanju i koristi decu u političke svrhe. Takođe su tvrdili da pojedini zaposleni „truju narod“ i podržavaju „antidržavne pokrete“.
Iako ovakve tvrdnje deluju apsurdno, analitičari smatraju da su deo jasne strategije.
„Obesmišljavanje blokade“
Kako ističe penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, cilj režimskog okupljanja ispred RTS-a bio je da se relativizuje i obesmisli blokada koju su pre nekoliko meseci organizovali studenti.
„Vlast pokušava da stvori sliku kako RTS nije na njenoj strani, već da podržava opoziciju i proteste – što apsolutno nije tačno. Time žele da ubede sopstvenu publiku da je Javni servis protiv režima“, objašnjava Veljanovski.
Zanimljivo je da su zahtevi koje su izneli simpatizeri vlasti zapravo slični onima koje već godinama upućuju medijski stručnjaci – smena rukovodstva i vraćanje profesionalnih standarda. „Ispada da sada i naprednjaci traže isto što i stručna javnost, ali iz potpuno drugih motiva“, dodaje Veljanovski.
Studentske blokade RTS-a
Podsetimo, studenti su sredinom aprila blokirali ulaz u zgradu RTS-a u Beogradu, zahtevajući raspisivanje konkursa za novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Nakon što je Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 28. aprila usvojio odluku o raspisivanju konkursa, blokade su obustavljene.
Ipak, i pet meseci kasnije, nijedan od ključnih zahteva nije u potpunosti ispunjen – RTS nastavlja da radi po starom, dok Savet REM-a još uvek nije formiran.
Pred najvažnije kadrovske promene u RTS-u
Kako se približava februar naredne godine, kada ističe mandat generalnom direktoru RTS-a Draganu Bujoševiću, u medijskim krugovima raste neizvesnost. Bujošević, koji već ispunjava uslove za penziju, neće moći da se ponovo kandiduje, a prema Veljanovskom, njegov mandat je već ranije trebalo da bude okončan.
„Zakon ne dozvoljava produžetak radnog odnosa nakon 65. godine, ali je Upravni odbor to u njegovom slučaju godinama činio“, podseća profesor.
Pored Bujoševića, i članovima Upravnog odbora uskoro ističe mandat, što dodatno komplikuje situaciju – posebno jer REM, koji bi trebalo da odobri nove procedure, trenutno nema Savet. Novi zakon koji je stupio na snagu u junu predviđa donošenje pravilnika o izboru članova upravljačkih tela, ali REM bez Saveta ne može da donosi nikakve odluke.
Proceduralni vakuum i politički uticaji
Veljanovski upozorava da je prošao i zakonski rok za formiranje Programskog saveta RTS-a, što dodatno stvara prostor za političke manipulacije.
„Skupština Srbije i Skupština Vojvodine nisu ispoštovale zakonske obaveze. U ovom vakuumu vlast će pokušati da postavi podobne kadrove, što može dovesti do potpune ‘informerizacije’ RTS-a“, smatra on.
Prema njegovim rečima, ako režim obezbedi većinu u Savetu REM-a, lako će kontrolisati i Upravni odbor RTS-a, a time i izbor budućeg generalnog direktora.
Zebnja u RTS-u
Zaposleni u RTS-u, prema saznanjima iz više izvora, sa strepnjom prate ove događaje. Mnogi su svesni da u aktuelnoj političkoj klimi „neutralnost“ više nije opcija – ili ste za režim, ili protiv njega.
Protest ispred Takovske 10 vidi se kao svojevrsni pritisak na zaposlene, ali i kao moguća najava potpune „pinkizacije“ Javnog servisa. Neki analitičari smatraju da bi vlast, umesto sprovođenja konkursne procedure, mogla jednostavno da imenuje v.d. direktora i time zadrži potpunu kontrolu nad Javnim servisom.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
