Da bi dostigla prosečan nivo bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika u EU, Srbiji će biti potrebno gotovo tri decenije, pokazuje novo istraživanje Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW). Kada je reč o prosečnim zaradama, za to će biti potrebno 26 godina, dok je dostizanje prosečnih evropskih penzija — ovim tempom — praktično nemoguće.
Rezultati su deo regionalnog projekta „Converge2EU“, koji se bavi praćenjem konvergencije Srbije i zemalja Zapadnog Balkana ka standardima EU. Analizirano je više od 40 pokazatelja u osam oblasti — od ekonomije, obrazovanja i zdravstva, do digitalizacije i infrastrukture — u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH, na Kosovu i u Srbiji.
Srbija prednjači u regionu, ali je daleko od EU
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović, koji je sprovodio istraživanje u Srbiji, kaže da je zemlja po većini pokazatelja lider u regionu, ali da razlika u odnosu na članice EU ostaje ogromna.
„Srbija jeste regionalni lider, ali je daleko od kluba evropskih zemalja kada je reč o životnom standardu. Da bi dostigla prosečne ekonomske pokazatelje EU, potrebno joj je 35 godina. Najveći napredak beleži u digitalizaciji, gde je čak četiri godine ispred proseka Unije“, rekao je Jevtović.
Trenutno je Srbija na 41,7 odsto proseka EU, a kada se posmatraju pojedinačni pokazatelji, BDP je na 53,1 odsto, prosečne plate na 38 odsto, dok su penzije tek na 18 odsto evropskog nivoa. Produktivnost iznosi 65,5 odsto proseka EU, pa bi njen rast do evropskog nivoa trajao oko 25 godina.
Napredak u digitalizaciji, stagnacija u obrazovanju i ekologiji
Prema rečima istraživača Bečkog instituta Branimira Jovanovića, gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana beleže stagnaciju ili čak nazadovanje u oblastima obrazovanja i zaštite životne sredine.
„U oblasti ekologije nema nikakvog napretka, a u obrazovanju — osim u Bosni i Hercegovini — ni jedna zemlja regiona nije ostvarila pomak. Naša ideja nije da samo konstatujemo jaz od više od 100 godina u pojedinim oblastima, već da ukažemo gde je potrebno više ulaganja“, objašnjava Jovanović.
Najmanji jaz u odnosu na EU Srbija ima u oblasti digitalizacije, posebno u izvozu IKT usluga, gde zaostaje svega četiri godine. Međutim, u energetici i infrastrukturi razlike su ogromne — u potonjoj oblasti procenjuje se da će biti potrebne više od jednog veka da se dostigne prosek EU.
Rast ograničen modelom stranih investicija
Kako ističu autori istraživanja, ekonomski rast Srbije iscrpeo je dosadašnji model koji se previše oslanjao na strane i javne investicije.
„Vreme kada se rast mogao graditi na prilivu stranog kapitala i javnim investicijama je prošlo. Potreban nam je novi model koji će se više oslanjati na domaća privatna ulaganja“, poručuje Jevtović.
Smanjenje stranih investicija, dodaje Jovanović, nije isključivo posledica regionalnih političkih tenzija, već globalne neizvesnosti.
Scenariji rasta: članstvo u EU bi ubrzalo konvergenciju
Istraživanje predviđa više mogućih scenarija razvoja — od statusa quo, preko faznog pristupanja koje uključuje pristup EU budžetu, do punopravnog članstva. Razlike su značajne:
U sadašnjem tempu (status quo) Srbiji bi bilo potrebno 29 godina da dostigne prosečan BDP EU.
U slučaju punopravnog članstva — 18 godina.
Ako bi imala pristup EU budžetu, ali ne i članstvo — 21 godinu.
„Nakon poruka sa poslednjeg samita u Briselu, jasno je da bi model faznog pristupanja doneo realne koristi, ne samo Srbiji već i celom regionu“, ocenjuje Jevtović.
Zastoj u EU integracijama ima visoku cenu
Proces proširenja EU faktički je zaustavljen još 2013. godine, ulaskom Hrvatske, podseća Jevtović. Zemlje Zapadnog Balkana time su izgubile priliku da iskoriste benefite integracionog procesa.
„Zbog nedostatka kredibilnog procesa proširenja, jaz između Zapadnog Balkana i novih članica koje su pristupile Uniji između 2004. i 2013. sve je izraženiji — ne samo ekonomski, već i društveno i institucionalno“, kaže Jevtović.
Kroz projekat „Converge2EU“, Institut za razvoj i inovacije planira da uspostavi okvir za dugoročno praćenje ekonomskih i društvenih pokazatelja Srbije u odnosu na EU, kako bi se preciznije merio napredak i uticao na kreiranje javnih politika.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
