7. februar 2024.
Država brani izvlačenje novca u inostranstvo zakonom iz vremena SFRJ, što mnogi smatraju Berlinskim zidom za privredu, dok drugi smatraju da je u pitanju čuvanje stabilnosti.
Ovaj zakon nazivaju Berlinskim zidom pre svega jer sprečava razvoj digitalne ekonomije što je glavna prepreka za još brži razvoj i veća ulaganja u srpsku IT industriju. Kažu da nije izdržao test vremena, odnosno da njegov kostur seže iz davnih jugoslovenskih vremena, mada je biznis u međuvremenu promenio nekoliko oblika. Tvrde da usporava konkurentnost ionako nedovoljno konkurentne domaće privrede, da često tera investitore na neke druge destinacije, ali i da onemogućava ovim domaćim da investiraju u inostranstvu.
Ako je namera Narodne banke i zakonodavca da na taj način otežaju odliv deviza iz Srbije u inostranstvo, očuvanje propisa u sadašnjem obliku tome, očigledno, neće doprineti, navodi Forbes Srbija. Ekonomija je do te mere, tehnološkim bumom, napredovala, a kanali odliva toliko se brzo menjaju da ni mnogo efikasniji mehanizmi kontrole ne uspevaju da zaustave one koji su odlučni u nameri da novac zarađen u Srbiji iznesu na neku bezbedniju ili njima prihvatljiviju destinaciju.
Primedbe na odredbe Zakona o deviznom poslovanju godinama su nezaobilazni deo preporuka privrednih asocijacija, odnosno Sive knjige NALED-a i Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC). Tako FIC u svojim preporukama savetuje „ublažavanje pozitivističkog načina definisanja odredbi Zakona o deviznom poslovanju, ali i dalje ublažavanje administrativnih zahteva, a posebno se ističe prelazak na naknadno izveštavanje o prekograničnim kreditima.
U Narodnoj banci Srbije, kao najtvrđem bedemu odbrane ovog propisa kažu za Forbes Srbija da je u pitanju jedan od najvažnijih odnosno sistemskih zakona čiji je cilj da obezbedi makroekonomsku i finansijsku stabilnost Srbije. I dok ga privreda smatra Berlinskim zidom koji je sprečava da posluje brže, bolje i konkurentnije, do tad NBS isti propis naziva „zidom koji sprečava prelivanje negativnih efekata nestabilnih finansijskih tokova iz međunarodnog okruženja na domaću ekonomiju“.
Izvor: Forbes Srbija
