Nemački ekonomski list Handelsblatt objavio je analizu u kojoj navodi da se evropski trgovinski lanci žale na, kako tvrde, „sistematsko šikaniranje“ u Srbiji. Povod za ovaj tekst jesu mere kojima je srpska vlada ograničila trgovačke marže, a list postavlja pitanje: dokle EU može da gleda na ovakvu praksu jedne države kandidata?
Prema saznanjima Handelsblatta, holandski gigant Ahold Delhaize planira da do kraja godine zatvori veći broj Maksijevih prodavnica u Srbiji. Izveštava se da kompanija „svake nedelje centralu obaveštava o milionskim gubicima“, iako je prošle godine njen srpski ogranak ostvario promet od 1,4 milijarde evra i profit od 63 miliona.
List ocenjuje da pad poslovanja nije posledica tržišta, menadžmenta ili konkurencije, već rezultata političkih odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića, posebno uredbe iz avgusta kojom je drastično ograničen nivo marži. Među oštećenima je posebno istaknut nemački Lidl, a u komentaru se dodaje da bi „u srednjem roku strani trgovci mogli biti potpuno potisnuti iz zemlje“.
Trgovinski lanci u Mađarskoj
U tekstu se podseća da je Evropska komisija već kritikovala Srbiju u poslednjem izveštaju o napretku, navodeći da se ograničavanjem marži narušavaju osnovni principi slobodnog tržišta.
Evropski poslanik Danijel Frojnd (Zeleni) ocenjuje da „političko određivanje cena od strane neliberalnih vođa u pravilu završava slabijom ponudom i lošijim izborom za potrošače“.
Handelsblatt piše da Srbija na ovaj način sledi stopama Mađarske, gde strane kompanije godinama ukazuju na specijalne namete i birokratske barijere. Evropska komisija je zbog sličnih mera otvorila postupak protiv Budimpešte, nakon što je austrijski Špar podneo tužbu.
Premijer Viktor Orban takve namete pravdao je tvrdnjama da su trgovinski lanci tokom inflacije ostvarivali ekstra-profite — argument koji, kako list primećuje, sada koristi i Vučić.
U članku se navodi da je i unutrašnji politički kontekst u Srbiji značajan: nakon višemesečnih protesta, vlast, prema oceni Frojnda, nastoji da odgovornost za ekonomske probleme prebaci na strane trgovinske lance.
Uredba koja preti održivosti trgovina
Od septembra je u Srbiji na snazi uredba kojom su marže na oko 3.000 proizvoda ograničene na najviše 20%. Kako trgovinski lanci iz te marže pokrivaju sve troškove — zakup prostora, energente, logistiku, marketing i plate — mnogi tvrde da uz ova ograničenja teško mogu poslovati bez gubitaka.
Inspekcijske kontrole, navodi se, bile su vrlo stroge. Supermarketi su morali u roku od 24 sata da dokazuju cenu i maržu za svaki pojedinačni proizvod. Ahold Delhaize je već kažnjen sa 24,5 miliona dinara i uložio je pravni prigovor.
List primećuje da je Delhaize bio jedan od retkih trgovaca koji su javno kritikovali mere, te da zbog toga inspekcije, prema njihovim navodima, posebno „budno“ nadziru njihove prodavnice. Kompanija u međuvremenu više ne komentariše odluke države.
Dodatni problem za velike trgovce jeste to što se uredba odnosi samo na kompanije sa godišnjim prometom iznad 38 miliona evra — što znači da su gotovo isključivo pogođeni strani lanci, dok manji domaći trgovci nisu obuhvaćeni merom.
Trgovinski lanci čekaju februar
Trgovinski lanci u Srbiji trenutno pokušavaju da smanje troškove i „prežive“ naredne mesece, nadajući se da vlada neće produžiti uredbu nakon februara 2026. godine. Do tada, mnogi od njih posluju u režimu „kontrolisanog gubitka“, iščekujući promenu propisa ili odluku da se povuku sa tržišta.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
