Ako budu usvojene izmene Krivičnog zakonika, zloupotrebe u okviru javnih nabavki, inače koruptivno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, više neće biti kažnjive za nabavke vrednosti manje od pet miliiona dinara.
To znači da oni koji nameste javnu nabavku, o njoj se dogovaraju, za nju podnose lažnu dokumentaciju, ili na bilo koji drugi koruptivan i zakonom kažnjiv način utiču na njen postupak neće krivično odgovarati, ako je vrednost te nabavke manja od pet miliona dinara.
Pravni stručnjaci upozoravaju da je to ozakonjenje krivičnog dela i uvođenje korupcije u pravni sistem.
Zdrava i zakonom regulisana tržišna utakmica trebalo bi da garantuje da se u postupcima javnih nabavki za novac građana dobija najboljli odnos cene i kvaliteta i da se taj novac ne zloupotrebljava u interesu bilo koje organizacije ili pojedinca.
Transparentnost podataka iz tenderskih postupaka i zakonitost u njihovom sprovođenju postižu se primenom Zakona o javnim nabavkama i Zakona o prekršajima.
Zloupotrebe u tim postupcima, kao koruptivno delo, međutim mogu da budu sprečene jedino utvrđivanjem krivične odgovornosti, definisane Krivičnim zakonikom. Nacrt izmena tog zakona bi, ako bude usvojen, krivične odgovornosti oslobodio sve one koji te koruptivne radnje vrše u tenderskim postupcima vrednim manje od pet miliona dinara.
“To znači da do pet miliiona vi možete to da radite bez ikakvih posledica, krivično pravnih posledica. A, to apsolutno nema nikakvu legitimnost, dekriminalizovati jedno takvo ponašanje”, kaže Vladica Ilić, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava.
Kada ovome dodamo usitnjavanje na nabavke manje vrednosti, kao i mogućnost uvećanja novčanih iznosa u tim poslovima kroz anekse već sklopljenih ugovora, ukidanje odgovornosti za krivično delo kod nabavki manjih od pet miliona dinara, koje predlaže Ministarstvo pravde, otvara prostor za bezbroj zloupotreba.
“Uz to, ako uzmemo u obzir što dokazuje današnja praksa, da nijedna javna nabavka nije završena samo ugovorom između dve strane, između naručioca i ponuđača, tj. osnovnim ugovorom, već su to kasnije aneksi ugovora, to znači da nikad nećete dobiti pet miliona dinara kao nosilac posla, već će to biti mnogo više, ili 150 miliona dinara, nego mnogo više”, objašnjava tužiteljka Jasmina Paunović.
Pomenute odredbe nisu usvojene, već je za njih u toku javna rasprava i to do kraja oktobra. Do tada će stručnjaci i zainteresovani pojedinci moći da Ministarstvu pravde podnesu zamerke, predloge i sugestije koji bi mogli da pomognu u borbi za suzbijanje korupcije u ovoj oblasti javnih finansija, inače već teško podložnoj temeljnoj kontroli.
Izvor: Insajder
Foto: YouTube printscreen